Флавије Јулије Попилије Непоцијан Константин (лат. Flavius Iulius Popilius Nepotianus Constantinus) је био син Еутропије (полусестре цара Константина Великог) и Вирија Непоцијана.[1] Тако је Непоцијан по мајци био унук цара Констанција Хлора. После устанка Магненција, Непоцијан се прогласио за цара и ушао је Рим, на челу групе гладијатора, 3. јуна 350. године, што је натерало градског префекта Тицијана, који је био присталица Магненција, да побегне из града.

Непоцијан
Непоцијан на новцу, са титулом август. Владао је градом Римом двадесетосам дана, пре него што га је убио узурпатор Магненције.
Лични подаци
Датум рођења4. век
Место рођењаРим,
Датум смрти30. јун 350.
Место смртиРим, Римско царство
Породица
РодитељиВирије Непоцијан
Еутропија
римски цар
Период3 — 30. јун 350.

Магненције је у Рим послао брзо једног свог официра и Непоцијан је био убијен 30. јуна 350. године, свега 28 дана пошто се прогласио за цара. Његова глава, набијена на колац, проведена је кроз читав град, да би је сви видели[1]. Наредног дана убијена је и Еутропија.

Један је од ретких римских царева који је на новчићима сликан са брадом, због чега се верује да је по убеђењу био паган. во Ово је у супротности са христограмима који се појављују уз његов лик. Такође, приказани су Рим и Викторија, карактеристични за пагане. Током своје кратке владавине, није заговарао прогон хришћана.[1]

Извори уреди

  1. ^ а б в Sayles 2007, стр. 174

Литература уреди

Спољашње везе уреди