Овце (лат. Ovis) су род из породице шупљорожаца (Bovidae), односно потпородице коза и оваца (Caprinae). Поред домаће овце у овај род спадају и дивље овце.

Овце
Амерички муфлон
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Artiodactyla
Породица: Bovidae
Потпородица: Caprinae
Род: Ovis
Linnaeus, 1758
Врсте

Ovis aries
Ovis gmelini
Ovis vignei
Ovis ammon
Ovis nivicola
Ovis dalli
Ovis canadensis

Карактеристике

уреди

Овце су здепастије од других шупљорожаца, а њихови рогови су обично савијени уназад и спирални. Овце имају мирисне жлезде на глави и на ногама. Овнови (мужјаци) могу да осете да су женке (овце) спремне за парење на основу њиховог мириса, а своју територију обележавају тако што остављају свој мирис трљањем о стење. Као и остали преживари имају желудац који се састоји од четири коморе.

Домаће овце се узгајају због меса, млека и вуне.

Врсте

уреди
 
Овце у аргентинском делу Патагоније

Најзначајније врсте:[1]

  Ovis aries[2] Домаћа овца
  Ovis gmelini Муфлон
  Ovis vignei Уријал
  Ovis ammon Аргали
  Ovis nivicola Снежна овца
  Ovis dalli Долова овца
  Ovis canadensis Амерички муфлон

Понашање

уреди

Дивље овце обично насељавају станишта у планинским пределима. У поређењу са другим унгулатним сисарима релативно су мале, код већине врста оваца одрасле јединке теже мање од 100 kg.[3] Биљоједи су и хране се пре свега травом, али и осталим биљкама и лишајевима. Тела дивљих оваца су прекривена густим крзном (руном) које их штити од хладноће. Крзно (руно) садржи дугачке чврсте длаке које прекривају краће вунасте длаке, а које израстају у јесен и затим опадају на пролеће.[4]

Овце су друштвене животиње у живе у групама које се називају стадо. На овај начин се штите од грабљиваца. Када је лоше време оне се збијају једна уз другу и на тај начин успевају да очувају топлоту. Стада оваца су стално у покрету због проналажења нових пашњака и погоднијег станишта с` променом годишњег доба. У сваком стаду постоји ован предводник.[4]

Овнови се боре једни против других због успостављања доминације и због права на парење са женкама. Обично не долази до повреда у току борби, јер рогови преузимају и амортизирају силину удараца. Такође их штити и дебела кожа и лобања.[5]

Дивље овце имају оштра чула вида и слуха. Када примете грабљивце дивље овце обично побегну узбрдо. Могу и да нападну грабљивца роговима, по томе је нарочито позната Долова овца за коју постоје забележени случајеви гурања вукова са литица.[5]

Референце

уреди
  1. ^ Grubb, P. (2005), стр. 707–710
  2. ^ ICZN (International Commission on Zoological Nomenclature) Opinion 2027
  3. ^ Nowak, R. M. and J. L. Paradiso. (1983)
  4. ^ а б Clutton-Brock, J. (1999)
  5. ^ а б Voelker, W. (1986)

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди