Овчарство

Овчарство је грана сточарства која се бави узгојем оваца и њиховим искоришћавањем ради добијања вуне, млека и меса. У том погледу издаваја се узгајање јагњади ради меса и оваца ради вуне.

Најпољовнији терени за овчарство су пашњаци и ливаде, са доста извора питке воде. Државе са највећим бројем оваца су Аустралија, Нови Зеланд, Кина, Русија, Аргентина, Јужноафричка Република и др. У Србији, овчарска производња је мала и одвија се код сељака у малим стадима. Укупан број оваца у Србији се креће око 2 милиона грла.^{[тражи се извор]}

Овце воде порекло од муфлона,степске аркар овце и аргали овце. Што се тиче самих морфолошких промена, једна од најзначајнијих разлика између домаће овце и њених претходника или родоначелника јесте у промени длаке у вунско влакно.

Када су у питању морфолошке карактеристике сама подела се врши:

Према дужини и форми репа се деле на: краткорепе, дугорепе, маснорепе и маскотричне расе.
Према особинама вуне се деле на:расе са фином вуном, средње фином, средње грубом и грубом вуном.

Производни типови оваца

Према производним карактеристикам разликујема расе за производњу вуне,млека меса,крѕна,високо плодне расе и расе комбинованих двојних и тројних производних карактеристика.

У оквиру врсте оваца постоји 7 категорија:

Јагње- младунче од рођења до залучења
Шиљеже- подмладак,узраста од 6 до 12 месеци
Двиска- женско грло од 12 месеци до првог јагњења
Двизак- мушко грло од друге године живота до првог парења
Овца- женско приплодно грло после првог јагњења
Ован- мушко приплодно грло
Шкопац- мушко кастрирано грло

Тип оваца за производњу вуне

Ове овце одликује добро развијен костур и слабо изражене ширинске и дубинске мере трупа. Глава је највећим делом обрасла вуном,врат је средње дужине и доста танак.

Телесна маса оваца је 60 kg,а овнова 80 kg.

Спадају у средњостесане расе.

Годишње се од оваца добије 6кг вуне,а од овнова 8кг.

Представници ове врсте су мерино расе : рамбује,амерички рамбује,аустралијски мерино,ставропољски мерино,мерино арл и др.

Процес добијања вуне
Ставропољска мерино врста овце
Маказе за стрижу (Пољопривредни музеј у Кулпину)
Алати за чешљање вуне
Ручно упредање помоћу вретена и преслице
Механичко вретено или коловрат)
Предиво добијено прерадом овчије вуне]

Типови оваца за производњу меса

Одликују их раностасност и добре товне способности. Изражене су им дубинске и ширинске телесне мере. Типични представници су енглеске товне расе дуге и кратке вуне. Расе за производњу меса дуге вуне су: лестер, линкол, коцволд, ромни марш, шевиот. Телесна маса ових оваца је 100кг а овнова 160кг.

Расе оваца за производњу меса кратке вуне су: саутдаун, хемпшир и шромпшир. Телесна маса ових оваца је 70кг, а овнова 100кг.

Типови оваца за производњу млека

Овчији сир-производ добијен прерадом овчијег млека

Ове расе имају слабу аклиматизациону способност.

Најзначајнији представници су: источнофризијска и аваси овца.

Тип оваца тројних производних својстава

То су каснорасне расе са ниском производњом. Одликује га снажан костур са слабо развијеним мишићима. Глава је дуга и узана.

Типичан предсставник је праменка.

Тип оваца за прозводњу меса и вуне

Припадају разностраним расама. Добре су им изражене ширинске мере главе,врата,леђа,слабина,шапи и грудног коша. Вунска влакна су мало слабијег квалитета неголи код оваца за производњу вуне, искључиво.

Њихови најзначајнији представници су: мерино прекос, виртемберг и ил д франс.

Тип оваца за производњу крзна

Ове овце су маснорепе и касностасне. За производњу крзна се користе тек ојагњена јагњад.

Каракул овца је најзначајнији представник овог типа.

Тип високо плодних оваца

Имају способност да ојагње у једном јагњењу и преко 4 јагњета.

Преставници ове високо плодне врсте су: романовска и финска овца.

Види још

Сточарство

Литература

Николић Д, Симовић Б. : Опште сточарство Научна књига,Београд (1989)
Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
Стемић Миломир, Јаћимовић Братислав (2006): Основи аграрне географије, Јантар група, Земун
Carlson, Alvar Ward (1969). „New Mexico's Sheep Industry: 1850–1900, Its Role in the History of the Territory”. New Mexico Historical Review. 44 (1).
Dick, Everett. Vanguards of the Frontier: A Social History of the Northern Plains and Rocky Mountains from the Fur Traders to the Sod Busters (1941) pp. 497–508; 1880s-1920s
Fraser, Allan HH. „Economic aspects of the Scottish sheep industry.”. Transactions of the Royal Highland and Agricultural Society of Scotland. 51 (1939): 39—57. .
Hawkesworth, Alfred (1900). Australasian Sheep & Wool.: A Practical and Theoretical Treatise. W. Brooks & co., ltd.
Jones, Keithly G. "Trends in the US sheep industry" (USDA Economic Research Service, 2004). online
Minto, John (1902). „Sheep Husbandry in Oregon. The Pioneer Era of Domestic Sheep Husbandry”. The Quarterly of the Oregon Historical Society. 3 (3): 219—247. JSTOR 20609532.
Perkins, John (1992). „Up the Trail from Dixie: Animosity Toward Sheep in the Culture of the U.S. West”. Australasian Journal of American Studies. 11 (2): 1—18. JSTOR 41053646.
Witherell, William H (1969). „A comparison of the determinants of wool production in the six leading producing countries: 1949–1965”. American Journal of Agricultural Economics. 51 (1): 138—158. JSTOR 1238311. doi:10.2307/1238311. .