Опунција (Opuntia ficus-indica) је грмолики, разгранати кактус, пореклом из Мексика, али се често може видети као одомаћена, самоникла врста дуж јадранске обале. У континенталним подручјима гаји се често као собна биљка. Има сочне и укусне, јестиве плодове који се називају још и индијске смокве.

Опунција
Стабло, цвет и плод, ботаничка илустрација из приручника Лековите биљке Америке
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Ред: Caryophyllales
Породица: Cactaceae
Род: Opuntia
Врста:
O. ficus-indica
Биномно име
Opuntia ficus-indica
Синоними[1]
Списак
  • Cactus decumanus Willd.
  • Cactus ficus-indica L.
  • Opuntia amyclaea Ten.
  • Opuntia cordobensis Speg.
  • Opuntia decumana (Willd.) Haw.
  • Opuntia gymnocarpa F. A. C. Weber
  • Opuntia hispanica Griffiths
  • Opuntia maxima Mill.
  • Opuntia megacantha Salm-Dyck
  • Opuntia paraguayensis K. Schum.

Латинско име рода Opuntia потиче од имена античког грчког града Опуса (спомињe га Хомер у Илијади и Пиндар у својим певањима). Код Плинија је назив можда за једну врсту смокве.[2] Име врсте ficus-indica сложеница је од грчких речи ficus (смоква) и indica (индијски).[3]

Распрострањеност

уреди
 
Изванредни примерак опунције у Јужној Африци

Опунција води порекло из Мексика, одакле је у 16. веку пренет у Европу. Одомаћио се на Медитерану, где често подивља из културе, па се самоникло среће уз морску обалу.[4] Данас је раширен у умереном и тропском појасу широм света.[1] У хладнијим климатским зонама гаји се као собна врста.[5]

Опис врсте

уреди

Опунција је грмолики кактус, висине 1−3 m. Стабло је густо разгранато, а огранци су елиптични, пљоснати и меснати. Могу бити дуги и до 50 cm. Обрасли су ситним бодљама које расту у чуперцима на свим деловима биљке. Цветови су двополни, жути, пречника 6−7 цм, са многобројним латицама. Развијају се уз горњи руб огранка. Цветају од јуна до септембра. Опрашују их инсекти.[5][4]

Плодови се, у ботаничком смислу, убрајају у бобице. Сочни су и крупни, величине јајета. Могу бити црвене, жуте или љубичасте боје, а као и цела биљка, обрасли су чуперцима бодљи. У плоду има мало семена, или их нема уопште. Јестиви су.[6]

Услови станишта

уреди

Опунција захтева веома добро дренирано земљиште, најбоље песковито, благо киселе до неутралне реакције (pH 6−7,5). Током зиме захтева суво земљиште, док јој током вегетационог периода прија умерено влажно. Захтева доста топлоте и сунчеве светлости, па јој највише одговарају јужне експозиције, заштићене од хладних зимских ветрова и киша. Не може расти у хладовини.[5] Отпоран је на посолицу, али избегава положаје изложене јакој бури. На Медитерану расте на стенама и литицама.[4]

Опунција се размножава семеном и реѕницама од сочних, зелених огранака.[5] Сматра се инвазивном врстом због свог лаког размножавања. Отпорна је врста и смањује биоразноликост других биљних врста уз обалу.[3]

Употреба

уреди
 
Плодови опунције различитих боја
 
Пресечени плодови опунције
 
Ољуштени плод, припремљен за јело

У многим подручјима са топлом и умереном климом опунција се узгаја због својих сочних, слатких и укусних плодова.[5] Ови плодови још се називају и индијске смокве. Добри су за јело сирови, али се од њих могу спремати и џемови и мермеладе. У неким земљама припремају се и цветови, као укусно барено поврће.[4] Најновијим научним истраживањима утврђено је да су плодови опунције обилују високим садржајем витамина Ц, а богати су и витаминима Б1 и Б2 и провитамином А. Имају знатну количину пигмената и полифенола, а такође су и важан извор прехрамбених елемената као што су дијетална влакна, аминокиселине и минерали. Кактусов плод, због свог нутритивног садржаја, односно ниског садржаја масти и угљених хидрата, а високог садржаја воде и дијетних влакана спада у нискоклаоричне плодове.[7]

При брању и конзумирању плодова треба пазити на ситне бодље на кори, које се могу забити у прсте и уста. Зато их је најбоље брати у рукавицама, а плод пререзати уздужно и из њега извадити сочни, меснати део. Прекомерно конзумирање плодова опунције може изазвати дијареју.[6]

Цвет и стабло опунције делују као антиспазмолитик и диуретик, па су се као такви користили у народној медицини. Осим тога стабљике су везиване око повређених екстремитета као мера прве помођи. Цветови су се користили за смањење крварења и проблеме гастро-интестиналног тракта, посебно дијареју, колитис и синдром нервозних црева, као и у лечењу увећане простате.[5]

У савременој медицини прва истраживања опунције започела су испитивањем састава стабљике, а затим и плодова у погледу диуретских ефеката. Прве студије су показале диуретска и антиоксидативна својства која су уско везана за конзумацију свјежег плода. Позитивни резултати доказали су веома значајан нутриционистички бенефит плода опунције. Сва откривена и доказана својства указују на велику могућност примене овог плода код диуретских болести, антиоксидативне заштите организма, као и у очувању нормалне телесне тежине.[7]

Из стабљика опунције добија се једна врста гуме, која се користи за жвакање, или помешана са уљем, за израду свећа. Сок од куваних огранака је врло лепљив и додаје се гипсу, кречу и другим сличним материјалима како би боље приањали за зидове.[5] Од семена се добија биљно уље, које је ретко на тржишту због високе цене, а користи се у козметици.[3]


Занимљивости

уреди
 
Грб Мексика.
  • Опунција се, због укусних плодова, уведена у културу још у предколумбовској Америци. Још у то доба био је познат велики број вештачки узгојених култивара.[4]
  • Ова изузетна биљка налази се на актуелном, као и на свим ранијим грбовима Мексика.[8]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Opuntia ficus-indica (L.) Mill.”. USDA GRIN.  - Приступљено 14. 12. 2016.
  2. ^ Gligić 1954
  3. ^ а б в „OPUNCIJA”. Priroda i biljke. Приступљено 14. 12. 2016. 
  4. ^ а б в г д Grlić 1986, стр. 113−114
  5. ^ а б в г д ђ е „Opuntia ficus-indica - (L.)Mill.”. Plants For A Future. Приступљено 14. 12. 2016. 
  6. ^ а б Grlić 1986, стр. 135
  7. ^ а б Blazevska, Zagorka; Cvrk, Ramzija; Aleksovski, Aleksandar (2012). „SASTOJCI KATUSOVOG PLODA (OPUNTIA FICUS INDICA) INKORPORIRANI U DIJETETSKE PROIZVODE KOJI SE KORISTE KAO SUPLEMENTI HRANI ILI OTC”. Hrana u zdravlju i bolesti, znanstveno-stručni časopis za nutricionizam i dijetetiku. 1 (2): 32—38. Приступљено 14. 12. 2016. 
  8. ^ de Lourdes Aguilar Enríquez, María; de la Paz Pérez Olvera, Carmen; de la Paz Pérez Olvera, Socorro (2004). „LA FLORA DEL ESCUDO NACIONAL MEXICANO” (PDF). Polibotanica. México. 18: 53—73. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2015. г. Приступљено 14. 12. 2016. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди