Османска Украјина

Османска Украјина или Канска Украјина (украјински: Ханська Україна) је термин који се користи за део Украјине источно од реке Дњепар, познато и под турским термином Једисан. Први пут се у изворима помиње 1737. године када је руски тајни агент Лупул позвао руску царицу да нападне и заузме османску Украјину. Први покушај није успео и завршио се чувеним нишким споразумом (1739).

Стање у источној Европи 1686. године

Према Јаши мировном уговору, Османска Украјина је коначно уступљена Русији. По чувеном грчком пројекту.

Историја уреди

Територија османске Украјине званично је припадала Кримском канату од 1520. године. Територија се појављује као последица мира у Андрусову потписаном 1667. године након завршетка Пољско-руског рата. Османске власти доделиле су тој територији аутономију 1669. године образујући посебан санџак на челу са херманом Петром Дорошенком. То је потврђено споразумом у Бучачу 1672. године. Територина османске Украјине граничила се са Ејалетом Подолија на западу, а на југу са Ејалетом Силистра. Уз помоћ Дорошенка, Османлије су успеле да окупирају Подолију и оснују нову покрајину 1672. године. Четири године касније је краљ Пољске, Јан Собјески, успео да освоји неке изгубљене територије у Украјини, што је потврђено миром у Журавни (1676). Исте године је Иван Самојлович, заједно са московским бољаром Григором Ромодановским, водио успешну кампању против Дорошенка, присиљавајући га да се преда. Окупирана је козачка престоница Чигирин. Између 1677. и 1678. године војска Ибрахим-паше покушава да заузме козачку престоницу (Руско-турски рат (1676-1681)). На крају је војска великог везира Кара Мустафа-паше Ћуприлића успела да заузме град (1678). Град Немирив био је хетманова престоница од 1670. до 1699. године. Након мира у Бахчисарају (1681), османска Украјина је у саставу Молдавије под хосподаром Ђорђем Дуком.

Извори уреди

Види jош уреди