Нишки споразум (1739)

Споразум у Нишу, познатији као Споразум у Ниси, био је мировни споразум потписан 29. септембра 1739. године између Османског султаната и Руске Империје којим је окончан Руско-турски рат.

ПозадинаУреди

Руско-турски рат, 1735-1739. био је последица настојања Русије да добије Азов и Крим, што је требало да буде први корак ка њеној доминацији на Црном мору. У неколико успешних напада предвођени војсковођом Минхеном, Руси су успели да сломе отпор Кримског каганата, прешавши реку Дњестар у Молдавији и 1739. године умарширали су у молдависку престоницу Јаши, коју су и заузели.

Развој догађајаУреди

Хабсбуршка монархија је ушла у рат 1737. године на страни Руса како би добила део освојених области, али је била приморана да склопи посебан мир са Турском, предавши том приликом северну Србију, северну Босну и Олтенију, и омогућивши на тај начин Османлијама да одоле руском притиску ка Цариграду. За узврат, султан признаје Хабсбуршко царство за званичног заштитника свих турских хришћанских поданика (види милет), штоје положај који је такође захтевала и Русија за себе.

ПоследицеУреди

Аустријско повлачење приморало је Русију да призна споразум у Ниси, прилком чега се морала одрећи својих права на Крим и Молдавију, њим јој је још дозвољено да сагради луку на Азову али не и да тамо гради утврђења нити да поседује флоту у Црном мору.

ЛитератураУреди

  • S. J. Shaw (1976), History of the Ottoman Empire and Modern Turkey: Vol.1 Empire of gazis, Cambridge Universiy Press, pp. 245.
  • Lord Kinross: The Ottoman centuries
  • Nicholas Jorga: Geschichte des Ottamanischen, vol 4.

Види јошУреди