Панк (енгл. Punk) је супкултура, алтернативна култура и култура младих заснована на међудејству културолошких елемената различитих од елемената популарне културе и осталих суб-култура.[1] Панк поседује сопствену препознатљиву музику, идеологију, стил облачења, визуелни идентитет, игру, књижевност и филм.[2] Панкери су углавном млади људи другачијег мишљења, којима је заједнички дух антиестаблишмента и непризнавање канона. Пошто је испливао на површину у Уједињеном Краљевству и Сједињеним Aмеричким Државама средином '70-их, панк се раширио по целом свету и претрпео буран развој. Панк чини спој одабраних, мањих супкултура, од којих свака истиче свој јединствени спој културолошких елемената панка. Неколико супкултура развиле су се од панка и добиле свој препознатљиви изглед (готик, гранџ и емо). Панк поседује јединствени однос са другим алтернативним културама и популарном културом у целини.

Група панкера на музичком фестивалу.

Култура

уреди

С обзиром да је начињен од скупа више мањих, различитих суб-култура (хардкор, Ои!, ска панк, анархо панк, поп панк, сурф панк, скејт панк, фан панк, хришћански панк, хорор панк и друге), панк култура се изражава на различите начине. Нису сви елементи панка део свих панкерских суб-култура, али су за већину уобичајени.

Музика

уреди

Панк рок музика је најважнији део панка.[3] Већина панк музике спада у специфични стил рок музике, мада неки панк бендови користе и елементе других музичких праваца. Различити правци панка међусобно се разликују по стилу музике, али им је углавном заједничко то да су песме кратке и са једноставним аранжманима. Већина панк песама састоји се од четири акорда и ретко траје дуже од три минута, а многе од њих трају само 90 секунди. Типичан панк бенд укључује бубњеве, једну или две електричне гитаре, бас и вокал. Тешки бубњеви, предисторзиране гитаре са моћним акордима, певање кроз нос, вриштање или дубоки глас уз минималну продукцију чине типичну панк песму. Текстови песама углавном се баве незапосленошћу, досадом и осталим деловима сурове реалности урбаног живота, а стил им је искрен и често позива и на сукоб. Стихови многих панк песама садрже политичке ставове, отворено прозивају ауторитете .

Референце

уреди
  1. ^ „Punk za početnike”. Приступљено 3. 2. 2020. 
  2. ^ „Pank i priključenija. Rađanje supkulture”. Архивирано из оригинала 03. 02. 2020. г. Приступљено 3. 2. 2020. 
  3. ^ Главан, Дарко (1980). PUNK - potpuno uvredljivo negiranje klasike. Горњи Милановац: Дечје новине. стр. 213. 

Спољашње везе

уреди