Пламенац (врста)
Пламенац,[2] фламинго, ружичасти пламенац или ружичасти фламинго (лат. Phoenicopterus roseus) је врста птице из породице пламенци (Phoenicopteridae), односно реда (Phoenicopteriformes). Врста је присутна у деловима Африке, јужне Азије, и јужне Европе, укључујући Шпанију, Албанију, Турску, Грчку, Кипар, Португалију, Италију, Француску, а среће се и у Македонији.
| Пламенац | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Пламенац у Намибији | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | P. roseus
|
| Биномно име | |
| Phoenicopterus roseus Pallas, 1811
| |
| Синоними | |
|
Phoenicopterus antiquorum | |
Опис уреди
.jpg)
Пламенац је највећа врста из породице пламенаца,[3] у просеку висине 110–150 cm и тежине 2–4 kg. Највећа забележена висина пламенца је 187 cm, а тежина 4,5 kg.[4]
Перје пламенца је највећим делом ружичастобело, но крила су му покривена црвеним и црним перјем. Кљун му је ружичаст са црним врхом, а ноге су у целости ружичасте. Оглашава се дозивањем које личи на трубљење.
Као и сви пламенци, ова врста носи само једно јаје. Младунци су белосиви, и треба им неколико година да добију ружичасту боју. Ту боју, пламенац у суштини добија од организама којима се храни, а који садрже пигмент каротина.
Станиште и исхрана уреди
Ова птица живи у мочварним пределима и слановодним плитким приобалним лагунама. Храни се тако што зарони кљун у воду, својим ногама копа блато и муљ и одатле кљуном филтрира мале ракове, семење, алге, микроскопске организме и мекушце. Горња вилица није фиксирана за лобању и покретна је.[5]
Галерија уреди
Сродни карипски пламенац уреди
.jpg)
_(11452223676).jpg)
Види још уреди
Референце уреди
- ^ BirdLife International (2019). „Phoenicopterus roseus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 14. 1. 2020.
- ^ „Прилог VII Строго заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs.
- ^ Feduccia, Alan (1999). The Origin and Evolution of Birds (illustrated, reprint изд.). Yale University Press. стр. 196. ISBN 978-0-300-07861-9. Приступљено 23. 3. 2019.
- ^ „All About Greater Flamingo - en.tourduvalat.org” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 2. 2009. г. Приступљено 21. 4. 2019.
- ^ „Flamingo Feeding”. Stanford University. Приступљено 11. 3. 2013.
Литература уреди
- Feduccia, Alan (1999). The Origin and Evolution of Birds (illustrated, reprint изд.). Yale University Press. стр. 196. ISBN 978-0-300-07861-9. Приступљено 23. 3. 2019.
