Радоје Кнежевић

Радоје Кнежевић
Радоје Кнежевић
	Министар Двора Радоје Кнежевић стиже у Енглеску 1941.
Лични подаци
Датум рођења	20. август 1901.
Место рођења	Страгари, Краљевина Србија
Датум смрти	22. јун 1983. (81 год.)
Место смрти	Монтреал, Канада
Религија	Православац
Монарх
Мандати
Монарх
Министар двора
	27. март 1941. — 21. јул 1943.
Монарх	Петар II
Претходник	Милан Антић

Радоје Кнежевић (Страгари, 20. август 1901 — Монтреал, 22. јун 1983)^[1] био је српски политичар и професор. Кнежевић је био министар Двора Краљевине Југославије (од 1941). У међуратном периоду био је професор и члан Управног одбора Демократске странке. Био је учесник у организовању војног пуча 27. марта 1941. године. После успешно извршеног пуча именован је за министра двора. За време Априлског рата заједно са краљем Петром II и владом Душана Симовића напустио је 1941. земљу и остао у емиграцији након завршетка Другог светског рата. У току рата био је на страни организације Драгољуба Михаиловића.

Биографија

Отац Лазар био је професор, мајка Милева, рођ. Вељковић. Основну школу похађао је у Крушевцу (1907—1911) а гимназију у Београду (1911—1914). У Првом светском рату отишао је у Француску и школовање наставио у Фонтенблоу (1916). Дипломирао је француски језик и књижевност на Филозофском факултету у Београду. Радио је као средњошколски наставник у Крушевцу, Сплиту и Београду. Средином 30-их година је објавио више уџбеника француског језика: Француска читанка за V и VI разред средњих школа, Француска читанка за VII и VIII разред средњих школа, Француска граматика за средње школе (1937).^[2]

Предавао је књижевност, француски језик и националну историју Петру II Карађорђевићу од 1935. до 1937, када је пензионисан због сукоба са министром просвете. Реактивиран је и враћен на посао 1939. Био је члан Извршног одбора Демократске странке и истакнути члан Српског културног клуба (СКК).

Као један од водећих цивилних организатора пуча у марту 1941. и захваљујући добрим везама у СКК и Демократској странци, одржавао је везу између Генералштаба, опозиционих странака и интелектуалне елите. У владама Душана Симовића и Слободана Јовановића био је министар Двора у Београду, Јерусалиму и Лондону (март 1941—јул 1943). До поновног пензионисања био је изванредни посланик и опуномоћени министар емигрантске владе у Португалији (1943—1944).^[3]

Године 1943. професор Кнежевић предлаже краљу да се врати у земљу и стави на челу покрета Драже Михаиловића.

Два предавања професора Радоја Кнежевића снимио је мајор Никола Косић на свом радију у Америци (1956. и 1971):

Ја сам за Југославију само зато, каже Кнежевић, да би моје село и ваше село било у истој држави...^[4]

Суђен је на Београдском процесу (у одсуству).

Био је велики поборник Драже Михаиловића и Равногорског покрета у емиграцији и са својим братом Живаном је био сарадник у неколико значајнијих листова. Био је уредник листа Глас канадских Срба од 1964. до 1974. године.

Види још

Кнежевићи (породица)

Референце

^ Српски биографски речник, том 5, Матица српска, Нови Сад године, одредница „Кнежевић, Радоје Л.“. 2011. ISBN 978-86-7946-085-1. стр. 101-102.., COBISS.SR 266200327
^ Биљана Стикић, Настава француског језика у Србији између два светска рата: дидактичко-методички аспекат. 2016, Нови Сад. ISBN 978-86-920561-1-6.
^ http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/biografije_sbr5.pdf
^ ИЗ АМЕРИЧКЕ ФОНЕТИКЕ НИКОЛЕ КОСИЋА

[sbr-1] Српски биографски речник, том 5, Матица српска, Нови Сад године, одредница „Кнежевић, Радоје Л.“. 2011. ISBN 978-86-7946-085-1. стр. 101-102.., COBISS.SR 266200327

[2] Биљана Стикић, Настава француског језика у Србији између два светска рата: дидактичко-методички аспекат. 2016, Нови Сад. ISBN 978-86-920561-1-6.

[3] ttp://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/biografije_sbr5.pdf

[4] ИЗ АМЕРИЧКЕ ФОНЕТИКЕ НИКОЛЕ КОСИЋА

[1]

[2]

[3]

[4]