Рајко Грлић
Рајко Грлић (Загреб, 2. септембар 1947) хрватски је режисер, продуцент, сценариста, писац и професор јеврејско-хрватско-српског порекла.[1][2]
| Рајко Грлић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 2. септембар 1947. |
| Место рођења | Загреб, НР Хрватска, ФНРЈ |
| Веза до IMDb-а | |
Биографија
уредиРајко Грлић је рођен 2. септембра 1947. у Загребу, СР Хрватска, СФР Југославија. Дипломирао је на ФАМУ-у у Прагу а магистрирао 1971. године.[3]
Уметнички је директор Мотовунског филмског фестивала. Професор је на универзитету у америчкој држави Охајо.
Филмографија
уреди| Година | Назив филма/серије |
|---|---|
| 2024 | Свему дође крај |
| 2016 | Устав Републике Хрватске |
| 2010 | Нека остане међу нама |
| 2006 | Караула |
| 2005 | Roberto und Paolo - Zwei Leben fürs Theater |
| 2001 | Ново, ново вријеме |
| 2000 | Josephine |
| 1998 | Питка вода и слобода III |
| 1991 | Чаруга |
| 1991 | Паризи - Истра |
| 1989 | Ђавољи рај |
| 1986 | Питке воде и слободе II |
| 1985 | За срећу је потребно троје |
| 1985 | То није мој живот, то је само привремено |
| 1984 | У раљама живота |
| 1984 | Штефица Цвек у раљама живота |
| 1982 | Загреб |
| 1968 | Ствар срца |
| 1981 | Само једном се љуби |
| 1981 | Плава лагуна Пореч |
| 1978 | Браво маестро |
| 1976 | Жестоке приче |
| 1974 | Куд пукло да пукло |
| 1974 | Похвале |
| 1973 | Причам ти причу |
| 1972 | Човјек у рђавом свијету |
| 1972 | Сваки је човјек добар |
| 1971 | Ми из Прага |
| 1971 | Све једно друго поједе |
| 1970 | Vypravej mi neco hezkého |
Књиге
уреди- Мотовун: књига постанка (коаутор 2003)
- Josephine: Face to face (уредник 2004)
- Караула (коаутор 2006)
- Устав Републике Хрватске (коаутор 2016)
- 50 Years Journey (уредник 2018)
- Неиспричане приче (2019)[4]
Занимљивости
уреди- Заједно је студирао у Прагу са Срђаном "Ђиђом" Карановићем а са њим је касније сарађивао као косценариста и продуцент у многим филмовима и ТВ-серијама: Грлом у јагоде, Друштвена игра (филм), Мирис пољског цвећа...[4]
- Сврставају га у такозвану "Прашку школу" "Југословенског филма" са филмским посленицима који су студирали у Прагу на ФАМУ-у и дали велики допринос "Југословенској кинематографији" : Срђан Карановић , Горан Паскаљевић, Горан Марковић, Лордан Зафрановић, Андрија Зафрановић ...
Референце
уреди- ^ Сајт "Блиц" "У Београд радо долазим
- ^ Књига: Неиспричане приче. година. 2019. ISBN 978-86-521-2973-7.. Издавач "Лагуна" страница 46.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2008. г. Приступљено 3. 1. 2010.
- ^ а б Књига: Неиспричане приче. година. 2019. ISBN 978-86-521-2973-7.. Издавач "Лагуна" страница 371 - 372.
Спољашње везе
уреди- Рајко Грлић на сајту PORT.rs
- Рајко Грлић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Љубав је јача од свих политика - интервју („Политика“, 4. јун 2011)
- Љубавна прича о мржњи („Политика”, 16. октобар 2016)
- Рајко Грлић: Плашим се цивилизованог национализма (Б92, 17. мај 2017)
- ЖИВОТ ЈЕ ЗА СИРОМАШНЕ СВУДА ИСТИ: Рајко Грлић, редитељ, за "Новости" („Вечерње новости”, 7. јануар 2023)
