Сербинум (познат и као Сербинијум и Сервитијум) био је антички римски град у провинцији Панонији. Налазио се на подручју данашње Градишке у Републици Српској. Град је био раскрсница два римска пута и локација савске римске флоте.

Сербинум у Панонији у 2. веку

Историјски извори

уреди

Насеље Сербинум помиње се у историјским изворима од 2. до 7. века нове ере, и то овим редоследом:[1]

  • У Птолемејевој географији из 2. века, помиње се и на карти је убележено место Serbinon или Serbinum, које се налазило испод планина Biblia ore (или Biblini montes или Beby m.), које су, према тумачењу мађарских научника, Козара и Грмеч.
  • У делу Itinerarium Antonini из 2-3. века, забележен је назив Servitium.
  • На карти званој Tabula Peutingeriana из 4. века, уписан је назив Seruitio.
  • У делу Notitia dignitatum из око 400. године уписан је назив Servitii.
  • У делу Anonymi Ravennatis Cosmographia из 7-8. века уписан је назив Serbitium.

Сви наведени облици (Serbinon, Serbinum, Servitium, Seruitio, Servitii, Serbitium), односе се на једно место, а то је по научницима[ко?] данашња Градишка.[1]

Теорије о пореклу имена

уреди

Према једној теорији,[тражи се извор] град Сербинум је могао добити име по Србима, односно претпоставља се да су у њему у 2. веку нове ере живели Срби.[2] Пошто присуство Словена на Балкану у 2. веку нове ере није историјски потврђено, евентуално присуство Срба на подручју Сербинума могло би се повезати са Сарматима, који су тада насељавали делове Панонске низије, а чији су део, према иранској теорији о пореклу Срба, били и Срби (Видети: Иранска теорија о пореклу Срба).

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „Opstina Gradiska”. www.opstina.gradiska.com. Архивирано из оригинала 23. 09. 2003. г. Приступљено 14. 9. 2011. 
  2. ^ Александар М. Петровић, Кратка археографија Срба, Нови Сад, 1994, pp. 8.

Литература

уреди
  • Петровић, Александар М. (1994). Кратка археографија Срба. Нови Сад.
  • Петковић, Живко Д. (1996). Прве појаве српског имена. Београд.

Спољашње везе

уреди