Сербинум
Сербинум (познат и као Сербинијум и Сервитијум) био је антички римски град у провинцији Панонији. Налазио се на подручју данашње Градишке у Републици Српској. Град је био раскрсница два римска пута и локација савске римске флоте.
Историјски извори
уредиНасеље Сербинум помиње се у историјским изворима од 2. до 7. века нове ере, и то овим редоследом:[1]
- У Птолемејевој географији из 2. века, помиње се и на карти је убележено место Serbinon или Serbinum, које се налазило испод планина Biblia ore (или Biblini montes или Beby m.), које су, према тумачењу мађарских научника, Козара и Грмеч.
- У делу Itinerarium Antonini из 2-3. века, забележен је назив Servitium.
- На карти званој Tabula Peutingeriana из 4. века, уписан је назив Seruitio.
- У делу Notitia dignitatum из око 400. године уписан је назив Servitii.
- У делу Anonymi Ravennatis Cosmographia из 7-8. века уписан је назив Serbitium.
Сви наведени облици (Serbinon, Serbinum, Servitium, Seruitio, Servitii, Serbitium), односе се на једно место, а то је по научницима[ко?] данашња Градишка.[1]
Теорије о пореклу имена
уредиПрема једној теорији,[тражи се извор] град Сербинум је могао добити име по Србима, односно претпоставља се да су у њему у 2. веку нове ере живели Срби.[2] Пошто присуство Словена на Балкану у 2. веку нове ере није историјски потврђено, евентуално присуство Срба на подручју Сербинума могло би се повезати са Сарматима, који су тада насељавали делове Панонске низије, а чији су део, према иранској теорији о пореклу Срба, били и Срби (Видети: Иранска теорија о пореклу Срба).
Галерија
уреди-
Сербинум на карти из 1769. године
-
Сербинум на Птолемејевој карти из 15. века
-
Сербинум на Птолемејевој карти из 1578. године (погрешно лоциран у Барањи)
-
Сербинум на Птолемејевој карти из 1598. године (погрешно лоциран у Барањи)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б „Opstina Gradiska”. www.opstina.gradiska.com. Архивирано из оригинала 23. 09. 2003. г. Приступљено 14. 9. 2011.
- ^ Александар М. Петровић, Кратка археографија Срба, Нови Сад, 1994, pp. 8.
Литература
уреди- Петровић, Александар М. (1994). Кратка археографија Срба. Нови Сад.
- Петковић, Живко Д. (1996). Прве појаве српског имена. Београд.