Слано Копово је природно заштићено подручје у Војводини. Налази се у близини Новог Бечеја, тачније североисточно од Новог Бечеја и реке Тисе. То је једна од последњих очуваних сланих мочвара у Србији. Слано Копово је јединствено Панонско станиште које се одликује сланим блатњавим барама и повремено постаје језеро које током летње сезоне се пресушује. Слано Копово је непроцењив центар сланих-мочварних станишта којима прети потпуно нестајање.[1].

Специјални резерват природе Слано Копово
IUCN категорија IV (станиште)
Мјесто Србија
Најближи градНови Бечеј
Површина2660 ha
Основано2000. године
Управљачко тијелоСрбија
Слано Копово
Слано Копово
Координате45° 15′ 00″ С; 20° 22′ 59″ И / 45.250000° С; 20.383056° И / 45.250000; 20.383056 45° 15′ 00″ С; 20° 22′ 59″ И / 45.250000° С; 20.383056° И / 45.250000; 20.383056
Земље басена Србија
Површина2,66 km2
Над. висина80 m
Слано Копово на карти Србије
Слано Копово
Слано Копово
Водена површина на Викимедијиној остави

Слано Копово се на листи Рамсар подручја за очување и одрживо коришћење тресишта налази од 2000. године.

У прошлости, река Тиса је често мењала своје корито и Слано Копово је једно од њених древни меандри. Слано Копово се појављује у 17. и 18. веку након што су мочваре исушене и изграђени насипи. Повећање испаравања и повлачење воде из најнижих приземних области довело је до акумулације слојева соли понекад и по неколико центиметара. Повећано загревања ваздуха изнад језера и температурна разлика са околних поља доводи до оптичких и метеоролошке појава, као што су фатаморгане и неуобичајних појава ветра.

Географија

уреди
 
Флора Копова

Слано Копово се налази на просечној надморској висини од 80 м. Најнижа тачка је на 75 а највиша на 86 метара надморске висине.[2]. резерват сачињавају два базена, Слано Копово и Постина Копово, између ове две водене површине су земљишта која се користе у пољопривредне сврхе[2].

Значај Сланог Коповог је вишеструк. То је један од значајнијих и јединствених станишта птица у Србији. Од посебног значаја је да се у Копову гнезде птице које су типичне за Понто-Каспијска подручја и морске обале, а не подручја Панонске низије. Копово је такође јединствена тачка за миграторне врсте птица.

Биљне и животињске врсте

уреди
 
Срна у Сланом Копову

У погледу флоре, Слано Копово одликује халофитна вегетација, која је прилагођена сланом земљишту.[2]. Ту се такође може наћи ретка биљка сланих земљишта, „Thero-Salicornietea“[3].

 
Фауна Копова

У Сланом Копову је сачувана јединствена слатинска заједница. Већина вегетације која се може овде наћи расте на слтинској површини и то само на горњем слоју. Ова врста хабитата је готово нестала из области Панонске регије. Најважније врсте слатинске вегетације су цаклењача, јурчица и панонска јурчица, које су раритети заштићени законом.

У непосредној близини Тисе, врсте које прате ток ове реке и њен шумски појас, посећују ову широку, отворену водену површину. Слано Копово је повољан амбијент за ждралове, дивље патке, дивље гуске и шљукарице као и птице сабљарке и морске жаларе. Укупно је на подручју Сланог Копова забележено 203 врста птица, што је 63% од свих познатих врста у Војводини.

Главне врсте сисара су европска текуница, пољски миш и степски твор.[4].

Презервација

уреди

Због своје важности и крхкости, Слано Копово је уписано на Рамсарску листу за очување и одрживо коришћење мочварних површина[1]. Слано Копово је признат као званични сектор и као значајно подручје за очување птица (ИБА). Ово заштићено подручје обухвата површину од 2660ha[5].

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б The List of Wetlands of International Importance Приступљено 20. октобар 2013. (језик: енглески)
  2. ^ а б в Годишњи извештај - 2006 Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2013) Приступљено 20. октобар 2008. (језик: енглески)
  3. ^ New designation in Serbia and Montenegro(језик: енглески)
  4. ^ Slano Kopovo (saltwater lake and steppe) Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јануар 2010)(језик: енглески)
  5. ^ Живот птица-Слано Копово Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2014)(језик: енглески)

Спољашње везе

уреди