Софонизба Ангвисола
Софонизба Ангвисола (1532—1625) била је италијанска сликарка ренесансе и барока рођена у Кремоми.[1][2]
Биографија уреди
И поред тога што је потицала из оскудне племићке породице стекла је добро образовање, укључујући и знање о ликовној уметности. Њено познавање дијела локалних сликара и сликарске технике направио је преседан да Софонизба постане женски студнет умјетности у конзерваторском друштву у којем је сликарство било намијењено искључиво мушкарцима. Као млада дјевојка одлази у Рим гдје упознаје Микеланђела који одмах препознаје њен сликарски таленат, а потом одлази и у Милано, гдје добија прилику да наслика портрет Војводе од Алба. Шпанска краљица Елизабета Валоа, позната као љубитељ аматерских умјетника, била је задивљена Софонизбиним талентом, те је 1559. године послала званичан позив Софонизби да се придружи њеном двору са чином дворске даме. Захваљујући овоме, касније је постала дворски сликар и портретиста краља Филипа Другог, прилагодивши свој сликарски стил захтјевима шпанске круне. Након краљичине смрти, Филип се залагао за проналазак одговарајућег ктитора за њу. Путујући по свијету, Софонизба је стварала на Сицилији, а потом у Пизи и Ђенови. Преминула је у 93. години живота остављајући иза себе многобројна дјела.
Аутопортрети и портрети чланова њене родбине били су најзаступљенији мотиви у њеним сликама. Каснијих година примат је дала религијским мотивима и портретима у којима је преовладавао сведенији и званичнији стил сликања.
Софонизбино сликање прекинуло је њено погоршање вида и појаве сљепила. Међутим, као велики ентузијаста и борац за већу заступљеност жена у уметничким позивима, наставила је да финансира и потдпомаже младе неафирмисане умјетнице. Њен стваралачки опус имао је утицај на наредне генерације подстичући да се већи број жена озбиљније посвете својим каријерама као умјетнице. Нажалост, велики број њених слика изгубљен је током вијекова, а преостали радови изложени су у галеријама у Бостону, Мадриду, Напуљу, Сицилики, Фиренци, Будимпешти, Бергаму, Брешти и Сијени.
Познати сликар и историчар умјетности Ђорђо Вазари написао је да је Софонизба Ангвисола „показала већу пожртвованост и дарежљивост од било које друге жене њеног времена и достигла велика постигнућа у цртању, бојењу и сликању и стварању ријетких и врло лијепих слика“.
Извори уреди
Извори уреди
- Boullosa, Carmen. La virgen y el violín [The Virgin and the Violin] (на шпанском). Madrid: Editorial Siruela; Mexico: Debolsillo, Random House Mondadori. (новела о Софонизбанином животу)
- Fredrika Jacobs, "Woman's capacity to create: The unusual case of Sofonisba Anguissola", ibid.. стр. 74–101
- Sofonisba Anguissola: A Renaissance Woman, exh. cat., National Museum of Women in Arts, Washington, DC, 1995
- Charles de Tolnay, "Sofonisba Anguissola and her relations with Michelango", Journal of the Walters Art Gallery, iv, (1941). стр. 115.–19
- Flavio Caroli, Sofonisba Anguissola e le sue sorelle, Milan: Mondadori, 1987
- Mary Garrard, "Here's looking at me: Sofonisba Anguissola and the problem of the woman artist", Renaissance Quarterly, xlvii, (1994). стр. 556.–622
- Francesco Giordano, Sofonisba Anguissola: una vita per la pittura, I Paternesi de La Sicilia, Catania 29 giugno 2006
- Ferino-Pagden, Sylvia; Kusche, Maria . Sofonisba Anguissola: A Renaissance Woman. National Museum of Women in the Arts. 1995. ISBN 978-0-940979-31-4.
- Harris, Ann Sutherland; Nochlin, Linda . Women Artists: 1550–1950. New York: Los Angeles County Museum of Art, Knopf. 1976. ISBN 978-0-394-41169-9.
- Perlingieri, Ilya Sandra . Sofonisba Anguissola. Rizzoli International. 1992. ISBN 978-0-8478-1544-9.
- Pizzagalli, Daniela . La signora della pittura: vita di Sofonisba Anguissola, gentildonna e artista nel Rinascimento [The Lady of the Painting: The Life of Sofonisba Anguissola, Gentlewoman and Artist of the Renaissance] (in Italian). Milan: Rizzoli. 2003. ISBN 978-88-17-99509-2.
