Стални ветрови

Стални ветрови су део опште циркулације атмосфере на планети Земљи и представљају ветрове који дувају током целе године. Њихово формирање и правац дувања зависе од ваздушног притиска и температуре на Земљи. У сталне ветрове убрајају се пасати, антипасати, западни и источни ветрови. Од њих умногоме зависи формирање локалних временских прилика у свету.

Ветар

Овај чланак је део серије о Ветровима

Атмосфера Циркулација атмосфере Ваздушни притисак Температура Хадлијева ћелија Ферелова ћелија Поларна ћелија

Стални Пасати Антипасати Западни Источни

Периодични Монсуни Тропски монсун Вантропски монсун

Локални Кошава Бура Jуго Остали

Основни параметри

Ветар је хоризонтално струјање ваздуха које настаје услед разлике у ваздушном притиску. Притисак на Земљи тежи да се изједначи тако што ваздух струји из поља високог (антициклон) према пољу ниског притиска (циклон). Висок притисак је најчешће у вези са областима где је температура нижа (полови), а низак притисак је у областима високе температуре (екватор, повратници). Хладан ваздух је гушћи и тежи, те због тога пропада и струји у приземним слојевима. Топао ваздух је лакши и ређи, па се у процесу конвекционог струјања издиже и струји на висинама.

Циркулација атмосфере

Циркулација атмосфере на планети земљи одвија се по устаљеним шаблонима који су засновани на кретању ваздуха захваљујући разликама у ваздушном притиску. Таква кретања су хоризонтална и одвијају се из поља високог према пољу ниског ваздушног притиска, при чему настају ветрови.

Кретање ваздуха одвија се у шест кружних ћелија. Између полова и поларника (на обе полулопте) ваздух циркулише у оквиру поларне ћелије. Изнад 60 степени сгш и јгш (у близини поларника) релативно загрејана ваздушна маса се издиже у горњу тропосферу, где се хлади и кондензује. То доводи до појаве падавина. Ваздушне масе се на висинама крећу према половима где се због ниских температура и високог притиска хладе и пропадају. Тако расхлађене крећу се према поларницима где је температура виша, а притисак нижи, затварајући ваздушну ћелију. У поларној ћелији настају источни ветрови.

Између поларника и повратника постоји Ферелова ћелија у којој се одвија циркулација ваздуха. Део ваздушних маса изнад поларника одлази ка полу док, остатак иде према повратницима, где се загрева и пропада. Тако загрејава маса струји назад према поларницима и на судару са поларним ваздушним масама се издиже због ниског притиска и прави круг. У овој ћелији настају западни ветрови.

Хадлијева ћелија је затворена ваздушна петља која егзистира између повратника и екватора. На екватору су температуре веома високе што доводи до загревања ваздуха и његово узлазног кретања. На висини се масе кондензују и излучују се велике количине падавина. Те масе се даље крећу према повратницима где услед високог притиска пропадају. Од повратника се враћају ка екватору затварајући ћелију. Тиме настају ветрови пасати.

Ветрови

На Земљи дувају четири врсте сталних ветрова чије је кретање условљено распоредом ваздушног притиска и ротацијом планете. То су пасати, антипасати, западни и источни ветрови.

Западни ветрови

Западни ветрови дувају од повратника према поларницима, а због ротације Земље правац дувања на северној хемисфери им је југозапад-североисток.

Види још

• Ветар
• Ваздушни притисак
• Атмосфера
• Температура

Литература

• Мастило, Наталија (2005). Речник савремене српске географске терминологије. Београд: Географски факултет. ISBN 86-82657-55-4. 
• Ковачевић, Винко; et al. (2014). Географија 1. Београд: Клет. ISBN 978-86-7762-375-3.