Харикенсима је ово било прво учешће у финалу купа у својој 23 године дугој историји, рачунајући ту и период који су играли док су били у Конектикату, као Хартфорд вејлерси. Одбрамбени играч ред вингса, Никлас Лидстром проглашен је за МВП-ја турнира као најкориснији играч и освојио Кон Смајтов трофеј. Ово је била девета титула за Детроитовог тренера Скатија Боумена који је након одлучујуће утакмице најавио прекид своје богате тренерске каријере. Финикс којотси су одиграли своју последњу сезону у Америка Вест арени (енгл.America West Arena) што је било и њихово последње учешће у плејофу такмичења све до 2010. године када су се поново нашли у овој фази, али су је играли у Глендејлу (предграђе Финикса).
Шеснаест тимова који су се пласирали у плејоф, по осам из обе дивизије, играли су елиминаторни турнир у серијама на четири добијене утакмице кроз четири фазе такмичења (четвртфинале конференције, полуфинале конференције, финале конференције и Стенли куп финале).
Забележено је рекордних 25 шатаута (утакмица у којима један тим није примио/постигао гол) и први пут од 1991. године ни један тим није испао из серије без барем једне победе. Први пут од свог уласка у НХЛ лигу ни један од два клуба из канадскепокрајинеАлберте (ојлерси и флејмси) није успео да се пласира у плејоф у истој сезони.
У плејоф су се пласирали шампиони свих шест дивизија и по пет најбољих екипа из сваке конференције на основу коначне табеле након завршетка регуларног дела сезоне 2001/02, укупно 16 тимова, по осам из сваке конференције. Тимовима су додељене позиције 1-8 на основу пласмана у својој конференцији.
Тимови чије је име уписано на левој страни табеле, код сваког пара, имали су предност домаћег терена у серији и прве две утакмице су играли код куће.[1]
Позиције од (1) до (8) представљале су носиоце у конференцији и одређивале предност домаћег терена у прве три рунде плејофа. У финалу купа предност домаћег терена се одређивала на основу лигашке табеле па је Детроит (116 бодова) прве две утакмице против Каролине (91 бод) играо код куће.
Статистика је преузета са званичног сајта НХЛ лиге.[2]
(Легенда:ОУ-одигране утакмице; П-победе; И-изгубљене утакмице; ГД-дати голови; ГП-примљени голови; ГДУ-просек датих голова по утакмици; ГПУ-просек примљених голова по утакмици; ИВ-реализација играча више; ИМ-одбрана са играчем мање)
Детроит ред вингси
Каролина харикенси
Колорадо аваланши
Торонто мејпл лифси
Сан Хозе шаркси
Отава сенаторси
Монтреал канадијанси
Сент Луис блуз
Њујорк ајлендерси
Лос Анђелес кингси
Њу Џерзи девилси
Бостон бруинси
Ванкувер канакси
Финикс којотси
Чикаго блекхокси
Филаделфија флајерси