Улуг-Мухамед
Улуг-Мухамед (1405 - 1445, Казањ) је био кан Златне хорде (1419 - 1433) (са прекидима) и оснивач и први кан Казањског каната (1438 - 1445).
| Улуг-Мухамед | |
|---|---|
 Улуг-Мухамедов поход на Русију | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1405. |
| Датум смрти | 1445.. |
| Место смрти | Казањ, |
| Породица | |
| Потомство | Qasim Khan, Mäxmüd of Kazan |
| Династија | Бориџигин |
| Кан Златне хорде | |
| Период | 1419. - 1433. |
| Претходник | Кадир Берди-кан |
| Наследник | Кичи-Мухамед-кан |
| Кан Златне хорде | |
| Претходник | Барак-кан бин Коиричак |
| Наследник | Саид-Ахмед |
| Кан Казања | |
| Период | 1438. - 1445. |
| Претходник | нема |
| Наследник | Махмуд, кан Казања |
| Савладар | Девлет Берди-кан |
Године 1419. Улуг-Мухамед је убио de facto кана Златне хорде Едигија, који је био главни ослонац легитимног кана Хаџи-Мухамеда, збацио легитимног кана и докопао се власти у Хорди. У том тренутку он је завладао долином реке Дон и Волге [1].
Владао је заједно са Девлет Берди-каном, али та владавина је била неуспешна. Грађански рат и анархија су се наставили. Стално су се јављали узурпатори:
- Барак-кан бин Коиричак (1421—1428)
- Кичи-Мухамед-кан (1428).
Што се тиче ситуације у суседству у Русији је од 1425. године беснео грађански рат [1], који извесно време зауставља напредовање Москве [2]. Рат упропашћује све тековине московске политике. Стриц тадашњег десетогодишњег владара Василија II, Јуриј II, галички кнез у области Костроме, полаже право на московски престо и хоће да збаци свог нећака. Уз припомоћ рјазањскога кнеза и кнежева Можајска, а противно изричитој жељи Улуг-Мухамеда, он изгони Василија II из Москве и приморава га да се повуче у Коломну [1].
Године 1433. Кичи-Мухамед-кан га је коначно збацио с власти, али појавио се нови узурпатор Саид-Ахмед. Тада Улуг-Мухамед оснива нови татарски канат на средњој Волги са престоницом у Казању и користи прилику да напада Московски кнежевину [2] и на крају изврши једну велику најезду [1].
Године 1445. Улуг-Мухамед је умро, а на престолу Казањског каната га је наследио син Махмуд.
Референце
уреди- ^ а б в г Миљуков 1939.
- ^ а б Јелачић 1929.
Литература
уреди- Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге „Историја Русије“ Павела Миљукова, која је у јавном власништву.
- Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге „Историја Русије“ Алексеја Јелачића, која је у јавном власништву.