Хатиџе-султанија (ћерка Мехмета III)
Хатиџе-султанија (тур. Hatice Sultan; 1583, Маниса) је била ћерка Мехмеда III и султаније Хандан.
| Хатиџе-султанија | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1583 |
| Место рођења | Маниса, Османско царство |
| Место смрти | Истанбул, |
| Гроб | Аја Софија |
| Породица | |
| Супружник |
|
| Потомство | Махмуд-бег Ебубекир-бег |
| Родитељи | Мехмед III Хандан |
| султанија Османског царства | |
Биографија
уредиПознато је да је султан Ахмед имао две рођене сестре, које су према извештају из 1606. године биле удате за Тирјаки-пашу и Мустафа-пашу[1]. Она која је била у браку са Тирјаки Хасан-пашу, преудала се за Халил-пашу 1612. године. Утврђено је да се султанија која је била удата за Халил-пашу звала Хатиџе.[2]
Султанија Хатиџе је била и прво дете султаније Хандан, која је рођена 1583. године. Већ 1600. године почело је да се преговара око руке Мехметове најстарије кћери; први кандидат је био Искендер-паша, намесник Каира којег је султан сматрао доста старим и неугледним за своју ћерку[3]. Следећи кандидат је био Махмуд-паша, за кога се Хатиџе и удала. Према писањима амбасадора, најстарија ћерка Мехмеда III се развела у децембру 1602. године[4].
Следећи брак ћерке Хатиџе-султаније је склопљен 1604. године са Хасан-пашом, намесником Буде, који је од старости умро 1611. године.
Последњи брак је склопила 1612. године са Халил-пашом, који је био велики везир за време њеног брата Ахмеда I, полубрата Мустафе I и братанића Османа II и Мурата IV. Из овог брака је имала два сина[5]:
- Махмуд-бег; сахрањен поред свог оца
- Ебубекир-бег; капиџибаши Мехмета IV од 1649. године.
Референце
уреди- ^ Zuhuri Danışman (1965). „Osmanlı İmparatorluğu tarihi cilt 8” (на језику: турски). Z. Danışman Yayınevi. стр. 243.
- ^ Vakıflar dergisi,37. cilt. Vakıflar Genel Müdürlüğü Yayıinları. 2012. p. 11.
- ^ Girolamo Cappello (1600). Relazioni di ambasciatori veneti al Senato, стр. 412.
- ^ Pedani, M.P. (2000). Safiye's Household and Venetian Diplomacy. Turcica, 32, p. 29.
- ^ Dr Meltem Aydin (2012), Maraşlı Halil Paşa, стр. 3