Хидрографија

примењена наука о мерењу и опису водних тела

Хидрографија је грана примјењених наука која се бави мјерењем и описом физичких карактеристика океана, мора, обалних подручја, језера и ријека, као и предвиђањем њихових промјена током времена, првенствено ради безбједне пловидбе и подршке свим осталим поморским активностима, укључујући и економски развој, безбједност и одбрану, научна истраживања и заштиту животне средине.[1]

Табела географије, хидрографије и навигације, из издања Cyclopaedia из 1728.

Историја

уреди
 
Александар Далримпел, први морнарички хидрограф у Уједињеном Краљевству, именован 1795.

Порекло хидрографије лежи у прављењу карата за помоћ у навигацији, од стране појединачних помораца док су пловили у нове воде. То је обично била приватна својина, чак и строго чуване тајне, појединаца који су их користили за комерцијалну или војну надмоћ. Како су се прекоокеанска трговина и истраживање повећали, хидрографска истраживања су почела да се спроводе као самостална активност, а наручивање истраживања све више су вршиле владе и посебне хидрографске канцеларије. Националне организације, посебно морнарице, схватиле су да прикупљање, систематизација и дистрибуција овог знања даје велике организационе и војне предности. Тако су рођене посвећене националне хидрографске организације за прикупљање, организацију, објављивање и дистрибуцију хидрографских информација уграђених у карте и правце пловидбе.

Пре оснивања Хидрографске канцеларије Уједињеног Краљевства, капетани Краљевске морнарице били су одговорни за обезбеђивање сопствених карата. У пракси је то значило да су бродови често пловили са неадекватним информацијама за безбедну пловидбу, а да су при испитивању нових подручја подаци ретко долазили до свих оних којима су били потребни. Адмиралитет је именовао Александра Далримпела за хидрографа 1795. године, са задатком да прикупља и дистрибуира карте бродовима ХМ. У року од годину дана сакупљене су постојеће карте из претходна два века и објављен је први каталог.[2] Прва карта направљена под управом Адмиралитета била је карта залива Квајберон у Бретањи, а појавила се 1800.

Под капетаном Томасом Хердом одељење је добило своје прве професионалне смернице, а први каталози су објављени и постали доступни јавности и другим нацијама. Године 1829, контраадмирал сер Францис Бофорт, као хидрограф, развио је истоимену скалу и увео прве званичне табеле плиме и осеке 1833. и прва „Обавештења за поморце” 1834. Хидрографска канцеларија је била подвргнута сталној експанзији током 19. века; до 1855. године, Каталог графикона је навео 1.981 графикон који је дао дефинитивну покривеност целог света и производио преко 130.000 графикона годишње, од којих је око половине продато.[3]

Реч хидрографија потиче од старогрчког ὕδωρ ('hydor'), „вода“ и γράφω ('graphō'), „писати“.

Организације

уреди

Хидрографске услуге у већини земаља обављају специјализоване хидрографске службе. Међународна координација хидрографских напора је у надлежности Међународне хидрографске организације.

Хидрографска канцеларија Уједињеног Краљевства је једна од најстаријих, која снабдева широк спектар карти које покривају свет другим земљама, савезничким војним организацијама и јавности.

У Сједињеним Државама, функцију хидрографског цртања од 1807. године спроводи Служба за обалско истраживање Националне управе за океане и атмосферу у оквиру Министарства трговине САД.[4]

Референце

уреди
  1. ^ „International Hydrographic Organization”. Архивирано из оригинала 24. 07. 2014. г. Приступљено 20. 12. 2015. 
  2. ^ „The United Kingdom Hydrographic Office timeline” (PDF). UKHO. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-07-21. г. Приступљено 2011-01-23. 
  3. ^ „Charting the world for over 200 years”. www.ukho.gov.uk. UKHO. Архивирано из оригинала 2006-09-25. г. Приступљено 2006-11-15. 
  4. ^ „About Coast Survey”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2018. г. Приступљено 28. 03. 2022. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди

Удружења која се фокусирају на хидрографију океана

Удружења која се фокусирају на хидрографију речног тока и језера