Ратна морнарица

(преусмерено са Морнарица)

Ратна морнарица је назив за вид оружаних снага који је намењен борбеним дејствима на мору и унутрашњим водама или уз помоћ бродова или других пловила.

ХМС Виктори, најстарији ратни брод и даље у употреби

Састоји се од бродова и пловила, односно њених посада, те низа припадајућих инсталација и институција на копну. Понекад може садржавати и јединице обалне артиљерије, те властиту морнаричку авијацију и морнаричку пешадију.

Као институција се први пут јавља у Медитерану где ће дуго времена бити најразвијенија. Касније ће многим државама западне Европе управо постојање снажне ратне морнарице омогућити стицање доминације над остатком света.

Историја

уреди
 
Зидна слика четвртог стила са наумахијом (триремама), детаљ са паноа из портика Изидиног храма у Помпеји, Национални археолошки музеј Напуља.

Поморски рат се развио када су се људи први пут борили са пловила на води. Пре увођења топова и бродова са довољним капацитетом да их носе, морнаричко ратовање је првенствено подразумевало акције набијања и укрцавања. У време античке Грчке и Римског царства, поморски рат је био усредсређен на дугачке, уске бродове покретане низом веслача (као што су триреме и квинкереме) дизајниране да забијају и потапају непријатељске бродове или долазе поред непријатељског брода како би његова посада могли бити нападнути прса у прса. Поморски рат се наставио овим током средњег века све док топ није постао уобичајен и био способан да се поново напуни довољно брзо да се поново користи у истој бици.

Династија Чола у средњовековном Тамил Надуу била је позната као једна од највећих поморских сила свог времена од 300. п. н. е. до 1279. године нове ере. Морнарица Чола, Цхола кадарпадај, чинила је поморске снаге Чола царства заједно са неколико других поморских снага земље. Морнарица Чола је одиграла виталну улогу у ширењу тамилског краљевства Чола, укључујући освајање острва Шри Ланке, Кадарама (данашња Бурма), Шри Виџају (данашња југоисточна Азија), ширење хиндуизма, тамилске архитектуре и тамилског културе у југоисточну Азију и у сузбијању пиратерије у југоисточној Азији 900. године. У древној Кини, велике поморске битке су биле познате још од династије Ћин (видети и Битка код Црвених литица, 208), користећи ратне џунке током династије Хан. Међутим, прва званична стална морнарица Кине није успостављена све до династије Јужни Сонг у 12. веку, у време када је барут попримио револуционарну нову примену у ратовању.

Нусантаранске таласократије су у великој мери користиле поморску моћ и технологије. Ово је омогућило поморском локалном становништву (било Малајцима из Шривиђаје или Јаванцима из Матарама) да нападају све до обале Танзаније и Мозамбика са 1000 чамаца и покушају да заузму цитаделу Канбалох, око 7.000 km западно, 945–946. године.[1]:110[2]:39 Године 1350, Маџапахит је покренуо своју највећу војну експедицију, инвазију на Пасај, са 400 великих џонга и небројено мањих пловила.[3] У другој по величини војној експедицији, инвазији на Сингапуру 1398. године, Маџапахит је распоредио 300 џонги са не мање од 200.000 људи.[4][5] Просечна џонга коју је користио Маџапахит била је око 76,18–79,81 m LOA, носећи 600–700 људи, са 1200–1400 тона терета.[6]:60–62

 
Носач авиона Америчке морнарице УСС Нимиц
 
Битка код Трафалгара Вилијама Кларксона Стенфилда.
 
Британска и данска морнарица у бојној линији у Бици код Копенхагена (1801).

Маса и простор на палуби који су били потребни за ношење великог броја топова онемогућили су погон на весла, те су се бродови првенствено ослањали на једра. Ратни бродови су дизајнирани да носе све већи број топова, а поморске тактике су еволуирале да донесу ватрену моћ брода у бочној линији, са линијским бродовима распоређеним у линији борбе. Развој бродова великог капацитета, на једра и топова, довео је до брзог ширења европских морнарица, посебно шпанске и португалске морнарице које су доминирале у 16. и раном 17. веку, и помогао је да се покрене доба истраживања и колонијализма. Одбијање Шпанске Армаде (1588.) од стране Енглеске флоте је револуционисало поморски рат захваљујући успеху стратегије само са оружјем и изазвало је велике измене Шпанске морнарице, делимично по узору на енглеску. Од почетка 17. века Холанђани су канибализирали Португалско царство на истоку и, са огромним стеченим богатством, оспоравали шпанску хегемонију на мору. Од 1620-их, холандски јуришници су озбиљно узнемирили шпанско бродарство и, након бројних битака које су ишле у оба смера, Холандска морнарица је коначно прекинула дугу доминацију Шпанске морнарице у Бици код Даунса (1639).

Енглеска се појавила као велика поморска сила средином 17. века након успеха у Англо-холандском рату. Француска морнарица је извојевала неке важне победе пред крај 17. века, али је фокус на копненим снагама довео до релативног занемаривања Француске морнарице, што је омогућило Краљевској морнарици да се појави са све већом предношћу у величини и квалитету, посебно у тактици и искуству, од 1695. Као одговор на растући поморски утицај Португалске морнарице, краљ ратник Марата, Шиваџи је 1654. године поставио темеље Маратске морнарице. Током 18. века Краљевска морнарица је постепено стекла превласт над француском морнарицом, са победама у Рату за шпанско наслеђе (1701–1714), биткама у Рату за аустријско наслеђе (1740–1748), победама у Седмогодишњем рату (1754–1763), делимичним преокретом током Америчког рата за независност (1775–1783), и консолидације у неоспорну надмоћ током 19. века од Битке код Трафалгара 1805. Ови сукоби су довели до развоја и усавршавања тактике која је постала названа борбена линија. Бројне победе Краљевске морнарице потврдиле су поморску надмоћ коју је Британија успоставила током осамнаестог века.

Чинови ратне морнарице

уреди

Официрски чинови

уреди
  • потпоручник
  • поручник корвете
  • поручник фрегате
  • поручник бојног брода
  • капетан корвете
  • капетан фрегате
  • капетан бојног брода
  • контраадмирал
  • вице адмирал
  • адмирал
  • адмирал флоте[7][8]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Kumar, Ann (2012). 'Dominion Over Palm and Pine: Early Indonesia’s Maritime Reach', in Geoff Wade (ed.), Anthony Reid and the Study of the Southeast Asian Past (Singapore: Institute of Southeast Asian Studies), 101–122.
  2. ^ Nugroho, Irawan Djoko (2011). Majapahit Peradaban Maritim. Suluh Nuswantara Bakti. ISBN 978-602-9346-00-8. 
  3. ^ Hill (June 1960). "Hikayat Raja-Raja Pasai". Journal of the Malaysian Branch of the Royal Asiatic Society. 33: p. 98 and 157: "Then he directed them to make ready all the equipment and munitions of war needed for an attack on the land of Pasai – about four hundred of the largest junks, and also many barges (malangbang) and galleys." See also Nugroho (2011). p. 270 and 286, quoting Hikayat Raja-Raja Pasai, 3: 98: "Sa-telah itu, maka di-suroh baginda musta'idkan segala kelengkapan dan segala alat senjata peperangan akan mendatangi negeri Pasai itu, sa-kira-kira empat ratus jong yang besar-besar dan lain daripada itu banyak lagi daripada malangbang dan kelulus." (After that, he is tasked by His Majesty to ready all the equipment and all weapons of war to come to that country of Pasai, about four hundred large jongs and other than that much more of malangbang and kelulus.)
  4. ^ Nugroho (2011), p. 271, 399–400, quoting Sejarah Melayu, 10.4: 77: "... maka bagindapun segera menyuruh berlengkap tiga ratus buah jung, lain dari pada itu kelulus, pelang, jongkong, tiada terbilang lagi." (then His Majesty immediately ordered to equip three hundred jong, other than that kelulus, pelang, jongkong in uncountable numbers.)
  5. ^ Leyden, John (1821). Malay Annals: Translated from the Malay language. London: Longman. , Hurst, Rees, Orme and Brown. : "The bitara immediately fitted out 300 junks together with the vessels calúlús, pelang, and jongkong in numbers beyond calculation, and embarked on board of them two Cati of Javans (200,000). Then having set sail, they arrived at Singhapura, and immediately engaged in battle."
  6. ^ Averoes, Muhammad (2022). „Re-Estimating the Size of Javanese Jong Ship”. HISTORIA: Jurnal Pendidik Dan Peneliti Sejarah. 5 (1): 57—64. S2CID 247335671. doi:10.17509/historia.v5i1.39181 . 
  7. ^ Униформе, чинови и ознаке у Краљевској ратној морнарици
  8. ^ „Чинови, ратна морнарица”. Архивирано из оригинала 23. 02. 2014. г. Приступљено 6. 2. 2014. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди