Хосе Хоакин Фернандез де Лизарди

Хосе Хоакин Фернандез де Лизарди (шп. José Joaquín Fernández de Lizardi; Мексико Сити, 15. новембар 1776Мексико Сити, 27. јун 1827)[1] био је мексички писац, песник, новинар и борац за слободу.

Хосе Хоакин Фернандез де Лизарди
Хосе Хоакин Фернандез де Лизарди
Лични подаци
Датум рођења(1776-11-15)15. новембар 1776.
Место рођењаМексико Сити, Шпанија Нова Шпанија
Датум смрти27. јун 1827.(1827-06-27) (50 год.)
Место смртиМексико Сити, Мексико Мексико
Књижевни рад
Утицаји одВолтера, Лафонтена
Најважнија делаEl Periquillo Sarniento

Биографија

уреди

Хосе Хоакин Фернандез де Лизарди рођен је 1776. године у Мексико Ситију, када је тај град још био престоница колонијалног шпанског вицекраљевства Нове Шпаније, као син Мануела Фернандеза де Лизардија и Барбаре Гутијерез.[2] Његов отац је био лекар у околини Мексико Ситија, који је додатно зарађивао од писања. Након смрти оца, Лизарди је напустио студије и запослио се у државној служби, те постао судија за мање прекршаје у региону Таско-Акапулко.[3]

Оженио се са Долорес Орендаин у Таску 1805. године,[4] а своју књижевну каријеру започео 1808. године објављивањем песме у част краља Фернанда VII од Шпаније,[2] иако је краљ касније постао мета националистичког беса међу Мексиканцима због његове склоности ка деспотизму.

Лизардијев рад је у исто време политички, књижевни, новинарски, социолошки, историографски и лингвистички. У свом новинарском раду, Лизарди се након блажих друштвених критика посветио директном коментарисању политичких проблема, нападајући и осуђујући аутократске тенденције вицекраљевске владе. Након што је Лизарди директно „напао“ вицекраља Франсиска Хавијера Венегаса, завршио је у затвору.[5] Пуштен је из затвора после седам месеци, када је на власт дошао нови вицекраљ, Феликс Марија Каљеха, о коме је Лизарди писао похвале.[6]

Иако представља роман по форми и обиму, El Periquillo Sarniento више личи на Лизардијеве часописе; штампао га је и продао недељно по поглављима током 1816. године,[1] писао је обимне коментаре о политичком и моралном стању у Мексику у нарацији и попут његових часописа, роман је на крају цензурисан. Са поновним успостављањем шпанског либералног система 1820. године, Лизарди се вратио новинарству, али су га поново политички непријатељи хапсили и цензурисали.

Године 1827, Лизарди је умро од туберкулозе.[7] Због сиромаштва његове породице, сахрањен је у анонимном гробу, без натписа, иако се надао да ће на његов споменик бити угравиране речи: „Овде лежи пепео мексичког мислиоца, који је урадио најбоље што је могао за своју земљу.“[7]

Библиографија

уреди

Новине

уреди
  • El Pensador Mexicano
  • Alacenas de Friolera
  • Cajoncito de la Alacena
  • El conductor eléctrico
  • El hermano del perico
  • Conversaciones del payo y el sacristan
  • La Gaceta del gobierno
  • Correo semanario de Mexico

Романи

уреди
  • El Periquillo Sarniento (1816)
  • Letrillas satiricas, (1811)
  • La Quijotita y su prima, (1819)
  • Noches tristes y dia alegre, (1819)
  • Vida y hechos del famoso caballero don Catrín de la Fachenda

Референце

уреди
  1. ^ а б Flores 1981, стр. 15.
  2. ^ а б Clark de Lara 2005, стр. 37.
  3. ^ Di Tella 1994, стр. 91.
  4. ^ Maganã Staley 1960, стр. 6.
  5. ^ Ferreira 2006, стр. 93.
  6. ^ Raffi-Béroud 1998, стр. 80.
  7. ^ а б Raffi-Béroud 1998, стр. 88.

Литература

уреди
  • Bellini, Giuseppe (1997). Nueva historia de la literatura hispanoamericana. Madrid: Editorial Castalia S.A. ISBN 978-84-7039-757-8. 
  • Clark de Lara, Belém (2005). La república de las letras: asomos a la cultura escrita del México decimonónico. galería de escritores. UNAM. ISBN 978-970-32-1089-3. 
  • Di Tella, Torcuato S (1994). Política nacional y popular en México 1820-1847. Fondo de Cultura Economica. ISBN 978-968-16-4134-4. 
  • Ferreira, Leonardo (2006). Centuries of Silence: The Story of Latin American Journalism. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-98397-0. 
  • Flores, Ángel (1981). Narrativa hispanoamericana, 1816-1981: historia y antología. Siglo XXI. ISBN 978-968-23-0928-1. 
  • Maganã Staley, Elsa (1960). The ideology of Jose Joaquin Fernandez de Lizardi. Dept. of Modern European Languages. 
  • Raffi-Béroud, Catherine Marie Hélène (1998). En torno al teatro de Fernández de Lizardi. Rodopi. ISBN 978-90-420-0364-4. 
  • Spell, Jefferson Rea (1931). The life and works of Jose Joaquin Fernandez de Lizardi. University of Pennsylvania. 

Спољашње везе

уреди