Црна Зорица

српски филм из 2012. године у режији Радослава Павковића и Христине Хаџихараламбоус

Црна Зорица је српски филм из 2012. године. Режирали су га заједно Радослав Павковић и грчка редитељка Христина Хаџихараламбоус[1], која је заједно са Гораном Мојсином написала и сценарио. Филм је рађен у копродукцији Србије, Грчке и Кипра, уз копродуценте из Пољске.[2]

Црна Зорица
Изворни насловЦрна Зорица
Жанрмодерна бајка, црна комедија
РежијаРадослав Павковић
Христина Хаџихараламбоус
СценариоГоран Мојсин
Христина Хаџихараламбоус
Главне улогеБранислав Трифуновић
Љума Пенов
Мирјана Карановић
Михаило Јанкетић
Никола Пејаковић
Година2012.
Трајање80 минута
ЗемљаСрбија
Језиксрпски
Веб-сајтwww.fcs.rs/eng/generic.php?page=film&amp%3Bid=184
IMDb веза

Филм је своју премијеру имао у Београду 20. марта 2012. године.[1]

Радња

уреди
 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Радња филма, који је окарактерисан као црна комедија са елементима авантуре, смештена је у Источну Србију, која је и даље уроњена у празноверје и предрасуде.[1] Зорица је девојка са села над којом виси страшна клетва: откако се њена прва љубав удавила у реци мушкарци око ње умиру на несвакидашњи начин. Разјарени сељаци је због тога зову „пољубац смрти“. Овај случај преузима уображени београдски полицајац Мане који се налази на привременом раду у „уклетом“ селу. Иако не верује у бапске приче, ускоро ће морати да се суочи са наоружаним сељацима, али и да открије да ли је Зорица серијски убица или само девојка жељна љубави![3][2]

Улоге

уреди
Глумац Улога
Бранислав Трифуновић Мане
Љума Пенов Зорица
Мирјана Карановић Мајка
Никола Пејаковић Жика
Михаило Јанкетић
Олга Одановић
Милош Самолов
Зоран Цвијановић Власник мотела
Добрила Стојнић Зоричина баба
Младен Андрејевић
Стефан Бундало Херкул
Дубравко Јовановић
Предраг Васић Павле
Милан Босиљчић Макс
Данијел Николић Петко

Референце

уреди
  1. ^ а б в „"Црна Зорица" у Центру "Сава" 20. марта”. РТС. Приступљено 5. 2. 2020. 
  2. ^ а б „Црна Зорица”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 07. 02. 2021. г. Приступљено 3. 2. 2021. 
  3. ^ „Црна Зорица”. Мој Тв. Приступљено 5. 2. 2020. 

Спољашње везе

уреди