Шандор Боназ
Шандор Боназ (мађ. Bonnaz Sándor), (Шале (Же), 11. август 1812. — Темишвар, 9. август 1889.[1]) био је католички свештеник, бискуп Чанадски.[2]
Бискуп Шандор Боназ | |
---|---|
Боназ 1889. | |
Датум рођења | 11. август 1812. |
Место рођења | Шале (Же), Рона-Алпи |
Датум смрти | 9. август 1889.76 год.) ( |
Место смрти | Темешвар Мађарска |
Држављанство | Француско и Мађарско |
Образовање | Пазманеум (Беч) |
Занимање | Епископ католички свештеник католички бискуп |
Активни период | 1860 — 1889. |
Мандат | Бискуп |
Претходник | Шандор Чајаги |
Наследник | Шандор Десефи |
Каријера
уредиЊегов отац, Антал Јанош Боназ служио је као поручник у војсци француског цара Наполеона I, а мајка му је била Франциска Хугенио. Јанош Боназ је пао у бици код Лајпцига 1813. године, након чега се мајка преселила са својим 7-годишњим сином у Мађарску, где је њен зет, Антал Боназ био парохијски свештеник Нађ-Осону (Торонтал жуп.). Након завршене гимназије у Сегедину, Шандор је ступио у свештенство. Од 1834. године провео је своје припремне године у Бечу, у Пазманеуму, а за свештеника га је заредио Јожеф Лоновић 1837. године.[2]
После кратке каријере као капелан и наставник богословије, постављен је за пароха „велике јесени” 1844. године, а 1850. године за привременог надзорника свих мађарских и немачких народних школа „Темеш Баншаг и Српско војводство“.[2] Игуман је постао од 1859. године.
Епископска каријера
уредиДана 10. јуна 1860. године именован је за епископију у Чанаду, која је упражњена после смрти Шандора Чајагија, а папску потврду је добио 28. септембра.[тражи се извор] За епископа су га хиротонисали 4. новембра архиепископ калочки Јожеф Кунст, вачки епископ Јожеф Антал Пејтлер и тинински епископ Јанош Нехиба уз његову помоћ.
Године 1870. учествовао је на Првом ватиканском концилу. Као епископ радио је озбиљно, са ретким умећем као земљорадник претворио је епископско имање у узорно салаше,[2] и својим побожним поступцима стекао опште поштовање. Са 100.000 форинти основао је две канонске катедре, и то за слабо плаћене свештенике, а дао је и 100.000 форинти у свештенички пензиони фонд. Подигао је безброј цркава и школа и основао 19 парохија. Позвао је у своју епархију Сиромашне школске сестре по имену Богородица,[2] потрошио је сто хиљада форинти на њихово пресељење (црква манастира Нотр Дам подигнута 1894. припада њиховом некадашњем манастиру у Темешвару[3]), а поклонио је скоро 2 милиона форинти за јавно добро.
Због своје болести, 1874. године каноник Јожеф Немет је посвећен за епископа и постављен за његовог заменика.[2] До његове смрти, још 16 година, заједнички су управљали епархијом.
Награде
уредиГодине 1871. одликован је Орденом Гвоздене круне прве класе (аустр.)
Оставштина
уредиУ Темишвару, улица Боназ, сада позната као авенија генерала Јона Драгалина[4], између канала Бега и Хуњади ут (данас 16. децембра 1989.) је добила његово име.
Референце
уреди- ^ Б. Боназ
- ^ а б в г д ђ Католички лексикон
- ^ Szebeni Lajos (16. децембар 2013). „A hét plébániája: Temesvár-Józsefváros” (на језику: magyar). Mária Rádió Erdély. Приступљено 9. март 2019.
- ^ Улица Јона Грагалина на Гоогле мапс