Bankarski sektor u Republici Srpskoj čine banke, lizing društva i mikrokreditne organizacije i fondacije. Nalazi se pod upravom Agencije za bankarstvo Republike Srpske kojom koordiniše Centralna banka Bosne i Hercegovine. U odnosu na Centralnu banku koja se primarno bavi makroekonomskim poslovima i valutnom stabilnošću, Agencija za Bankarstvo radi na očuvanju i jačanju stabilnosti bankarskog sistema Republike Srpske. Krajem 2019. godine na teritoriji Republike Srpske, širok spektar bankarskih usluga pružalo je devet privrednih banaka, 14 mikrokreditnih organizacija i jedan davalac lizinga. Većina banaka nalaze se u privatnom vlasništvu sa dominantnom zastupljenošću stranog kapitala. Platni promet i dnevne transakcije, uz nekoliko izuzetaka, vrši se u konvertibilnim markama (BAM). Pored tradicionalnih bankarskih usluga, dostupne su usluge elektronskog bankarstva i upotreba raznih debitnih i platnih kartica. Većina svetskih valuti, kao što su američki dolar ili evro, moguće je kupovati i prodavati kako u bankama tako i u menjačnicama. Većina banaka ima svoje bankomate и POS terminale. Kao i u većini bankarskih sistema u svetu, nerezidenti imaju ograničenja u korišćenju bankarskih usluga u odnosu na rezidente Republike Srpske

Istorija bankarskog sektora u Republici Srpskoj

уреди

Dve godine od uspostavljanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, 1997. godine osnovana je Centralna banka Bosne i Hercegovine. Glavni zadaci novoosnovane institucije su monetarna politika i valutna stabilnost. Pod okriljem Centralne banke, nalaze se Agencija za bankarstvo Republike Srpske i Federacije BiH, koja su nadležne za izdavanje dozvola za rad i superviziju banaka u entitetima. Glavna organizaciona jedinica Centralne banke BiH za Republiku Srpsku je Glavna banka Republike Srpske Centralne banke Bosne i Hercegovine Banja Luka.

Banke u Republici Srpskoj

уреди

U Republici Srpskoj registrovano je 10 banaka od kojih su dve u stečajnom postupku. Pored ovih banaka, na teritoriji Republike Srpske posluju i delovi sedam organizacijonih jedinica banaka iz Federacije BiH. Sedište većine banaka smešteno je u Banja Luci. Bankarski sektor u Republici Srpskoj je krajem 2019. godine upošljavao oko 3.000 ljudi. Prema podacima iz juna 2019. godine, korisnicima bankarskih usluga na raspolaganju je bilo 163 poslovne jedinice od čega 135 filijala banaka iz Republike Srpske i 28 filijala banaka i Federacije BiH. Takođe na raspolaganju su bila i 8.747 POS uređaja, 500 bankomata i 183 ostalih organizacionih delova. Najširu mrežu filijala imaju Nova banka (64 filijale), NLB Banka (55 filijale), UniCredit Bank (36 filijale) i Аddiko Bank (35 filijale). Od banaka iz Federacije BiH, najširu mrežu poslovnih jedinica u R. Srpskoj ima Raiffeisen Bank sa 20 filijala.

Logo Naziv banke Sedište banke Filijale i poslovne jedinice Ostali organiz. delovi POS uređaji Bankomati SVIFT
„UniCredit Bank” a.d. Banja Luka Banja Luka 36 0 8 60
  „Addiko Bank" a.d. Banja Luka Banja Luka 34 1 0 50
  „NLB banka” a.d. Banja Luka Banja Luka 9 46 1860 75 RAZBBA22
  „Sberbank” a.d. Banja Luka Banja Luka 12 16 1305 42 SABRBA2B
„Pavlović International Bank” a.d. Slobomir, Bijeljina Bijeljina 6 19 30 10
„Nova banka” a.d. Banja Luka Banja Luka 14 50 2608 106 NOBIBA22
 
„Komercijalna banka” a.d. Banja Luka Banja Luka 9 9 13 23 KOBBBA22
„MF banka” a.d. Banja Luka Banja Luka 15 8 0 23 MFBLBA22
„UniCredit Bank” d.d. Mostar Mostar 4 0 989 13 BLBABA22
  „ProCredit Bank” d.d. Sarajevo Sarajevo 1 1 0 6
  „Raiffeisen Bank” d.d. Sarajevo Sarajevo 8 20 1901 62
  „Intesa San Paolo banka” d.d. Sarajevo Sarajevo 3 3 10 9
  „Sparkasse Bank” d.d. Sarajevo Sarajevo 6 0 0 10
  „Ziraat Bank” d.d. Sarajevo Sarajevo 3 0 23 6
„Bosna Bank International” d.d. Sarajevo Sarajevo 3 0 0 5

Državno učešće u akcionarskom kapitalu banaka je vrlo nisko. U vlasničkoj strukturi dominira većinski privatni kapital koji uglavnom potiče iz stranog privatnog kapitala. Samo jedna banka iz Republike Srpske ima državni akcionarski kapital. Sredinom 2019. godine, akcionarski kapital bankarskog sektora iznosio je 632,7 miliona KM. U ukupnoj strukturu akcionarskog kapitala, strani privatni kapital imao je učešće od 72%, dok je domaći privatni kapital iznosio 28%. Oko 34% stranog privatnog kapitala poticalo je iz Austrije, 15,1% iz Italije, 9.9 iz Slovenije i 9,6 iz Srbije.

Struktura akcionarskog kapitala u KM
Banke
Privatni kapital Državni kapital Zadružni kapital
Iznos % Iznos % Iznos %
„Nova banka” a.d. Banja Luka 134.352 21,4 0 0,0 286 81,3
„UniCredit Bank” a.d. Banja Luka 97.019 15,5 0 0,0 36 10,2
„NLB banka” a.d. Banja Luka 62.003 9,9 0 0,0 0 0,0
„Sberbank” a.d. Banja Luka 62.198 9,9 0 0,0 0 0,0
„Addiko Bank” a.d. Banja Luka 153.090 24,4 1 0,0 3 0,9
„MF banka” a.d. Banja Luka 46.841 7,5 0 0,0 0 0,0
„Komercijalna banka” a.d. Banja Luka 60.000 9,6 0 0,0 0 0,0
„Pavlović International Bank” a.d. Slobomir, Bijeljina 11.805 1,9 5.000 100,0 27 7,7

Mikrokreditne organizacije u Republici Srpskoj

уреди

Mikrokreditni sektor Republike Srpske čini 14 mikrokreditnih organizacija iz R. Srpske i 8 mikrokreditnih organizacija čije je sedište u Federaciji BiH. Mikrokreditne organizacije iz R. Srpske čine 11 mikrokreditnih društava sa profitabilnom strukturom i 3 mikrokreditne fondacije kao neprofitne organizacije. U periodu od 2015. do 2019. godine, broj mikrokreditora povećao se za 133%.[1] Mikrokreditni sektor u R. Srpskoj, sredinom 2019. godine, upošljavao je 806 radnika od kojih je 490 bilo zaposleno u organizacijama i fondacijama iz R. Srpske a 316 iz organizacija i fondacija iz Federacije BiH.

Vidi još

уреди

Reference

уреди

Spoljašnje veze

уреди