Bizmutit je bizmutni karbonatni mineral sa formulom Bi2(CO3)O2 (bizmut subkarbonat). Bizmutit se javlja kao proizvod oksidacije drugih minerala bizmuta kao što su bizmutinit i prirodni bizmut u hidrotermalnim venama i pegmatitima.[2] Kristalizuje se u ortorombičkom sistemu i obično se javlja kao zemljaste do vlaknaste mase.[1]

Bizmutit
Bizmutit iz Šreberga, Nemačka
Opšte informacije
KategorijaKarbonatni mineral
FormulaBi2(CO3)O2
Strunc klasifikacija5.BE.25
Dana klasifikacija16a.03.05.01
Kristalne sistemeOrtorombična
Kristalna klasaPiramidalna (mm2)
(isti H-M simbol)
Space groupImmm
Unit cella = 3,865 Å, b = 3,862 Å,
c = 13,675 Å; Z = 2
Identifikacija
BojaŽuta do smeđa, zelenkasta, zeleno-siva, siva ili crna
Kristalni habitusVeoma retko kao pločasti kristali; tipično radijalno vlaknasti do sferoidnih, u korama i zemljanim do gusto masivnih agregata
Bližnjenjepseudo-meroedarsko uparavanje simulira tetragonalnu simetriju
CepljivostJasno/dobro na {001} (mikroskopski vidljivo)
Tvrdoća po Mosu2,5 - 3,5
SjajnostStaklasto, voštano, može biti mutno do zemljanog
OgrebSivo
ProvidnostNeproziran do providnog u sitnim zrncima
Specifična težina6,7 - 7,4 mereno, 8,15 proračunato
Optičke osobineBiaksijalno (-) (izgleda jednoosno zbog uparavanja)
Indeks prelamanjaa=2.12-2.15, b=2.12-2.15, g=2.28
Dvojno prelamanje0.1300-0.1600
2V ugao45
Reference[1][2][3][4]

Prvi put je opisan 1841. godine za pojavu u Saksoniji.[1] Termin bizmutit se u prošlosti koristio za bizmutinit.[5]

Reference

уреди
  1. ^ а б в Webmineral
  2. ^ а б Mindat
  3. ^ Handbook of mineralogy
  4. ^ Grice, Joel D., A Solution to the Crystal Structures of Bismutite and Beyerite, The Canadian Mineralogist, Vol. 40, pp. 693-698 (2002)
  5. ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Bismuthite”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 4 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 11.