Википедија

Brajan Kobilka

Brajan Kent Kobilka (engl. Brian Kent Kobilka; rođen 1955)[1] jeste američki fiziolog. Kobilka je dobitnik Nobelove nagrade za hemiju. On je profesor na departmanu za molekularnu i ćelijsku fiziologiju u Medicinskoj školi Univerziteta u Stanfordu. Takođe je koosnivač ConfometRx, biotehnološke kompanije sa fokusom na G protein spregnute receptore. Imenovan je za člana Američke nacionalne akademija nauka 2011.

Brajan Kobilka
Brajan Kent Kobilka
Lični podaci
Datum rođenja1955
Mesto rođenjaLitl Fols, Minesota,, SAD
ObrazovanjeUniverzitet Minesote Dalut, Jejl
Naučni rad
PoljeKristalografija
InstitucijaUniverzitet u Stanfordu, Univerzitet Djuk
MentoriRobert Lefkovic
Poznat poStruktura beta-2 adrenergičkog receptora
NagradeNobelova nagrada za hemiju (2012)

Detinjstvo i mladost

уреди

Kobilka je diplomirao biologiju i hemiju na Univerzitetu Minesote Dalut, i zaradio je svoj M.D., cum laude, u Medicinskoj školi Univerziteta u Jejlu. Nakon stažiranja interne medicine u Medicinskoj školi Univerziteta u Vašingtonu, i Barns bolnici u Sent Luisu, Kobilka je radio kao postdoktorski istraživač pod mentorstvom Roberta Lefkovica na Univerzitetu Djuk. Tamo je započeo rad na kloniranju β2-adrenergičkog receptora. Kobilka je prešao na Stanford 1989.[2] On je bio istraživač na Medicinskom institutu Hovard Hjuz (HHMI) od 1987-2003.[3]

Istraživanja

уреди

Kobilka je najbolje poznat po njegovom istraživanju strukture i aktivnosti G protein spregnutih receptora (GPCR); a posebno po radu njegove laboratorije na određivanju molekularne strukture β2-adrenergičkog receptora.[4][5][6][7] Taj rad je veoma visoko referenciran u publikacijama drugih naučnika, jer su GPCR receptori važni biološki ciljevi za lekove, koji su notorno teški za kristalografski rad.[8] Pre njegovog doprinosa, rodopsin je bio jedini G protein spregnuti receptor čija struktura je bila određena sa visokom rezolucijom. Strukturi β2-adrenergičkog receptora je uskoro sledilo određivanje molekulske strukture nekoliko drugih G protein spregnutih receptora.[9]

Kobilka je 1994. primio Džon J. Abelovu nagradu za farmakologiju Američkog društva za farmakologiju i eksperimentalne terapeutike.[10] Renomirani žurnal Nauka je njegov rad na GPCR strukturi nominovao 2007. za „ostvarenje godine“.[11] Taj rad je delom bio sponziran njegovom nagradom Javits neuronaučni istraživač iz 2004[12] koju je dodelio Nacionalni institut za neurološke poremećaje i moždani udar.[13] On je nagrađen Nobelovom nagradom za hemiju 2012, zajedno sa Robertom Lefkovicom za njegov rad na G protein spregnutim receptorima.[14][15]

Reference

уреди
  1. ^ „BRIAN K. KOBILKA, MD.”. Tsinghua University School of Medicine. Архивирано из оригинала 16. 12. 2012. г. Приступљено 16. 01. 2013. 
  2. ^ „The state of GPCR research in 2004 : Nature Reviews Drug Discovery”. Приступљено 16. 10. 2008. 
  3. ^ „Brian K. Kobilka, M.D.”. HHMI. Архивирано из оригинала 13. 12. 2012. г. Приступљено 24. 8. 2012. 
  4. ^ Forbes: „Cell Insights Could Bring Better Drugs”. Архивирано из оригинала 15. 2. 2011. г. Приступљено 12 Oct 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  5. ^ Rasmussen SG, Choi HJ, Rosenbaum DM, Kobilka TS, Thian FS, Edwards PC, Burghammer M, Ratnala VR, Sanishvili R, Fischetti RF, Schertler GF, Weis WI, Kobilka BK (2007). „Crystal structure of the human β2-adrenergic G-protein-coupled receptor”. Nature. 450 (7168): 383—7. PMID 17952055. doi:10.1038/nature06325. 
  6. ^ Cherezov V, Rosenbaum DM, Hanson MA, Rasmussen SG, Thian FS, Kobilka TS, Choi HJ, Kuhn P, Weis WI, Kobilka BK, Stevens RC (2007). „High Resolution Crystal Structure of an Engineered Human β2-Adrenergic G protein-Coupled Receptor”. Science. 318 (5854): 1258—65. PMC 2583103  . PMID 17962520. doi:10.1126/science.1150577. 
  7. ^ Rosenbaum DM, Cherezov V, Hanson MA, Rasmussen SG, Thian FS, Kobilka TS, Choi HJ, Yao XJ, Weis WI, Stevens RC, Kobilka BK (2007). „GPCR engineering yields high-resolution structural insights into β2-adrenergic receptor function”. Science. 318 (5854): 1266—73. PMID 17962519. doi:10.1126/science.1150609. 
  8. ^ ScienceWatch.com:„Interview with Brian Kobilka”. Архивирано из оригинала 08. 05. 2010. г. Приступљено 16. 10. 2008. 
  9. ^ Hanson, M. A.; Stevens, R. C. (2009). „Discovery of New GPCR Biology: One Receptor Structure at a Time”. Structure. 17 (1): 8—14. PMC 2813843  . PMID 19141277. doi:10.1016/j.str.2008.12.003. 
  10. ^ „ASPET J.J. Abel Award”. Архивирано из оригинала 13. 12. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2008. 
  11. ^ „Kobilka's work recognized in magazine award”. Приступљено 16. 10. 2008. 
  12. ^ „Javits Neuroscience Investigator Award Recognizes Eight Exemplary Scientists: National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS)”. Архивирано из оригинала 07. 10. 2008. г. Приступљено 16. 10. 2008. 
  13. ^ „The Structure of an Important Drug Target Made Crystal Clear: National Institute of Neurological Disorders and Stroke (NINDS)”. Архивирано из оригинала 01. 10. 2008. г. Приступљено 16. 10. 2008. 
  14. ^ Hotz, Robert Lee (10. 10. 2012). „U.S. Scientists Win Chemistry Nobel”. The Wall Street Journal Online. Приступљено 10. 10. 2012. 
  15. ^ „Americans Robert Lefkowitz and Brian Kobilka win 2012 Nobel Prize in chemistry”. Daily News. AP. 10. 10. 2012. Приступљено 11. 10. 2012. 

Spoljašnje veze

уреди
 
Brajan Kobilka на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Brajan_Kobilka&oldid=28519129”