Kineska narodna religija (takođe poznata kao kineska popularna religija ili šenizam) najraširenija je forma religije u Kini, i među kinezima širom sveta. To je religiozna tradicija Han Kineza i uključuje počast silama prirode i predaka, egzorcizam štetnih sila i verovanje u racionalni poredak prirode na koji mogu uticati ljudi i njihovi vladari, kao i duhovi i bogovi.[1] Obožavanje je posvećeno mnoštvu bogova i besmrtnika (神 shén), koji mogu biti božanstva pojava, ljudskog ponašanja ili predaka rodova. Priče o nekim od tih bogova sakupljene su u telu kineske mitologije. Do 11. veka (Song perioda) ove prakse su bile pomešane sa budističkim idejama o karmi (sopstvenom činjenju) i ponovnom rođenju, kao i taoističkim učenjima o hijerarhiji bogova kako bi se formirao popularni religijski sistem koji je trajao na mnogo načina do današnjeg dana.[2]

Sjuenjuen hram u Huangling okrugu, Šensi, posvećen obožavanju Žutog cara.
Hram gradskog Boga Venao, Magong, Takvan.
Hram Hebo („gospodara reke”, Hešen) svete Žute reke, u Heću, Sindžou, Šansi.
Oltar pet zvaničnika obožavanih unutar Hrama pet gospodara u Hajkou, Hajnan.

Kineske religije imaju različite izvore, lokalne oblike, poreklo osnivača, i obredne i filozofske tradicije. Uprkos ovoj raznolikosti, postoji zajedničko jezgro koje se može sažeti u četiri teološka, kosmološka i moralna koncepta:[3] tjen (), nebo, transcendentni izvor moralnog značenja; či (), dah ili energija koja animira univerzum; đingcu (敬祖), poštovanje predaka; i bao jing (報應), moralna uzajamnost; zajedno sa dva tradicionalna pojma sudbine i značenja:[4] ming juen (命運), lična sudbina ili procvat; i juen fen (緣分), „sudbonosna slučajnost”,[5] dobre i loše šanse i potencijalni odnosi.[5]

Reference

уреди
  1. ^ Teiser (1995), стр. 378.
  2. ^ Overmyer (1986), стр. 51.
  3. ^ Fan, Chen 2013. p. 5-6
  4. ^ Fan, Chen 2013. p. 21
  5. ^ а б Fan, Chen 2013. p. 23

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди