Neobični slučaj Bendžamina Batona (film)
Neobični slučaj Bendžamina Batona (engl. The Curious Case Of Benjamin Button) je film iz 2008. inspirisan klasičnom pričom F. Skota Ficdžeralda iz 1920-ih godina o čoveku koji se rodio kao starac i godinama postaje sve mlađi i mlađi. Film je režirao Dejvid Finčer, a u glavnim su ulogama Bred Pit i Kejt Blančet.[3]
| Neobični slučaj Bendžamina Batona The Curious Case of Benjamin Button | |
|---|---|
 Poster za film | |
| Režija | Dejvid Finčer |
| Scenario | Scenario: Erik Rot Ekranizacija: Erik Rot Robin Svikord Kratka priča: F. Skot Ficdžerald |
| Producent | Ketlin Kenedi Frenk Maršal Rej Stark |
| Glavne uloge | Bred Pit Kejt Blančet Taradži P. Henson Džulija Ormond Tilda Svinton Maheršalalhašbaz Ali Džared Haris Džejson Fleming |
| Muzika | Aleksandar Depla |
| Kamera | Klaudio Miranda |
| Montaža | Kirk Bakster Angus Vol |
| Distributer | Paramount Pictures (SAD) Warner Bros. (internacionalni) |
| Trajanje | 165 minuta[1] |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Budžet | dolara160,000,000[2] |
| Zarada | dolara197,049,000 |
| Veb-sajt | www |
| IMDb veza | |
Film je prikazan u Severnoj Americi 25. decembra 2008. godine i doživeo je pozitivne kritike. Film je imao trinaest nominacija za Oskara, uključujući Oskara za najbolji film, za najboljeg režisera za Finčera, za najboljeg glumca za Bred Pita i za najbolju sporednu glumicu za Taraji Penda Henson, a osvojio je tri Oskara i to za Oskara za najbolju scenografiju, za najbolju šminku i za najbolje vizuelne efekte.
Radnja
уреди
U avgustu 2005. godine, starija žena Dejsi Fuler nalazi se na smrtnoj postelji u bolnici u Nju Orleansu, dok se približava uragan Katrina. Ona govori svojoj ćerki Karolini o železničkoj stanici izgrađenoj 1918. godine i slepom proizvođaču satova, gospodinu Gejtou, koji je bio angažovan da napravi sat za tu stanicu. Kada je sat otkriven na stanici, javnost je bila iznenađena videći kako sat radi unazad. Gospodin Gejtou je izjavio da je napravio taj sat kao spomen, tako da bi momci koje su izgubili u ratu, uključujući i njegovog sina, mogli ponovo da dođu kući i da žive punim životima. Gospodin Gejtou više nije viđen. Dejsi tada traži od Karoline da čita naglas Dnevnika Bendžaminaa Batona.
Dana 11. novembra 1918. godine uveče se rađa dečak koji izgledom i neprilikama liči na starijeg čoveka. Nakon što bebina majka, Karolina, umre tokom porođaja, otac Tomas Baton napušta novorođenče i ostavlja ga na tremu staračkog doma. Kvini i gospodin "Tizi" Vedrs pronalaze bebu, a Kvini odlučuje da ga odgaja kao svog, dajući mu ime Bendžamin.
Bendžamin je naučio da hoda 1925. godine, tako što je koristio štake umesto invalidskih kolica. Na Dan zahvalnosti 1930. godine, Bendžamin upoznaje sedmogodišnju Dejsi, čija baka živi u staračkom domu. On i Dejsi postaju dobri prijatelji. Kasnije kreće da radi na remorkeru kapetana Majka Klarka. Bendžamin upoznaje Tomasa koji mu ne otkriva da je on Bendžaminov otac. U jesen 1936. godine Bendžamin napušta Nju Orleans zbog dugogodišnjeg radnog angažovanja na brodu. Dejsi je kasnije primljena u plesno društvo u Njujorku kod koreografa Džordža Balančina.
1941. godine Bendžamin se nalazi u Murmansku, gde započinje aferu sa Elizabet Abot, suprugom britanskog ministra trgovine. Tog decembra Japan napada Pearl Harbor, čime Sjedinjene Američke Države ulaze u Drugi svetski rat. Majk dobrovoljno daje svoj remorker američkoj mornarici; i posada je raspoređena na spasilačke dužnosti. Tokom patrole, remorker nalazi na potonuli američki transporter i tela mnogih američkih trupa. Pojavljuje se i Nemački brod nasuprot njih. Majk usmerava remorker punom brzinom prema njemu, dok nemački brod puca na remorker, usmrtivši većinu posade, uključujući i Majka. Remorker udara u podmornicu, prouzrokujući da eksplodira, i time su potonula oba plovila. Bendžamina i još jednog člana posade spasili su američki brodovi sledećeg dana.
U maju 1945. godine, Bendžamin se vraća u Nju Orleans i ponovno se združuje s Kvini i saznaje da je "Tizi" umrla. Nekoliko nedelja kasnije, on se ponovno viđa sa Dejsi i izlaze na večeru. Nakon što ga nije uspela da ga zavede, ona odlazi. Kasnije se Bendžamin ponovno viđa sa smrtno bolesnim Tomasom koji mu otkriva da je njegov otac i ostavlja Bendžaminu svoju kompaniju dugmadi i svoje imanje.
1947. Bendžamin dolazi nenajavljeno da poseti Dejsi u Njujork, ali odlazi kada je video da se zaljubila u nekog drugog. 1954. godine, Dejsina plesna karijera se završava kada slomi nogu u automobilskoj nezgodi u Parizu. Kada ju je Bendžamin posetio, Dejsi je ostala zadivljena njegovim mladalačkim izgledom, ali, frustrirana zbog svojih povreda, ona mu govori da nestane iz njenog života.
1962. Dejsi se vraća u Nju Orleans i ponovno se sastaje sa Bendžaminom. Sada su iste fizičke starosti, zaljubljuju se i odlaze da zajedno jedre. Vraćaju se i saznaju da je Kvini umrla, a zatim kreću da žive zajedno. 1967. Dejsi, koja je otvorila baletski studio, govori Bendžaminu da je trudna; i rodila je devojčicu, Karolinu, u proleće 1968.godine. Verujući da ne može da bude pravi otac svojoj ćerki zbog obrnutog starenja, Bendžamin prodaje svoju imovinu, ostavljajući sve Dejsi i Karolini i napušta ih sledećeg proleća; i sam putuje tokom 1970-ih.
Bendžamin se vraća Dejsi 1980. godine. Sada ponovo udata, Dejsi ga predstavlja mužu i ćerki kao porodičnog prijatelja. Dejsi priznaje da je imao pravo da ode; drugačije ona ne bi ni mogla da se izbori sa tim. Kasnije ona posećuje Bendžamina u njegovom hotelu, gde opet dele strast, a zatim se još jednom razdvajaju.
1990. godine udovicu Dejsi kontaktiraju socijalne radnice koje su pronašle Bendžamina - koji je sada fizički u dobu pre tinejdžerskog perioda. Kad je stigla, objašnjavaju joj da je živeo u ukletoj zgradi i da je doveden u bolnicu u lošem fizičkom stanju, te da su njeno ime pronašli u njegovom dnevniku. Socijalni radnici izjavljuju da pokazuje rane znakove demencije. Dejsi se preselila u starački dom 1997. godine i od tada se brine o Bendžaminu do kraja života.
Dejsi govori da je 2002. godine sat gospodina Gejtoa zamenjen digitalnim satom koji je radio normalno. U proleće 2003. godine, Bendžamin umire u Dejsinom naručju, fizički kao novorođenče, ali hronološki sa 84 godine. Nakon što je konačno otkrila priču o Karolininom ocu, Dejsi umire kako se približavao uragan Katrina.
Bendžamin ima monolog o tome zašto su ljudi dovedeni na ovaj svet, dok su montirani najznačajniji ljude tokom njegovog života. Film se završava alarmima koji zavijaju dok Katrina preplavljuje skladište u kojem se nalazi sat gospodina Gejtoa, koji nastavlja da otkucava unazad.
Uloge
уреди| Глумац | Улога |
|---|---|
| Bred Pit | Bendžamin Baton (odrasla osoba), Karolinin biološki otac |
| Robert Tauers | Bendžamin Baton (naizgled odrasla osoba) |
| Piter Donald Badalamenti II | Bendžamin Baton (naizgled odrasla osoba) |
| Tom Everet | Bendžamin Baton (naizgled odrasla osoba) |
| Spenser Danijels | Bendžamin Baton (oko 12 godina) |
| Čandler Kenterberijski | Bendžamin Baton (oko 8 godina) |
| Čarls Henri Vajson | Bendžamin Baton (oko 6 godina) |
| Kejt Blančet | Dejsi Fuler (odrasla) |
| El Faning | Dejsi Fuler (oko 7 godina) |
| Madizen Biti | Dejsi Fuler (oko 10 godina) |
| Taraji Penda Henson | Kvini |
| Džulija Ormond | Karolin Fuler (odrasla), ćerka Bendžamina i Dejsi |
| Kata Huls | Karolin Fuler (oko 12 godina) |
| Šilo Džoli Pit | Karolin Fuler (oko 2 godine) |
| Džejson Fleming | Tomas Baton, Bendžaminov otac |
| Elajas Koteas | Gospodin Gejtou |
| Tilda Svinton | Elizabet Abot |
| Maheršala Ali | Tizi Vedrs |
| Džared Haris | Kapetan Majk Klark |
| Fon Čejmbers | Doroti Bejkr |
| Ed Mecger | Teodor Ruzvelt |
| Filis Samervil | Baka Fuler |
| Idit Ajvi | Gospođa Mejpl |
| Džoš Stjuart | Kertis |
| Dejvid Ros Paterson | Volter Abot |
| Bjanka Kiminelo | Dejsina prijateljica |
| Rampaj Mohadi | Ngunda Oti |
| Lens E. Nikols | Propovednik |
Kasting
уредиMaja 2005. glumci Bred Pit i Kejt Blančet krenuli su u pregovore za glavne glumce u filmu.[4] U septembru 2006. godine, i glumci Tilda Svinton, Džejson Fleming i Taraji P. Henson ušli su u pregovore za igranje u filmu.[5] Sledećeg oktobra, kada je trebalo da počne snimanje, glumica Džulija Ormond dobila je ulogu Dejsine ćerke, kome lik Kejt Blančet priča priču o njenoj ljubavi prema Bendžaminu Batonu.[6] Bred Pit je sarađivao sa mnogim kolegama iz ovog filma u prethodnim filmovima. Glumio je sa Ormondom u Legenda o jeseni, sa Flemingom u Sneču, s Harisom u Igraj svoju igru 2, sa Blančet u Vavilonu i sa Svintonom u Spaliti nakon čitanja.
Snimanje
уреди
Izabran je Nju Orleans, u Luizijani i okolno područje kao mesto snimanja priče kako bi se iskoristili državni podsticaji za produkciju, a snimanje je trebalo da počne u oktobru 2006. godine.[7] Snimanjem u Luizijani i korišćenjem državnog filmskog podsticaja, produkcija je dobila 27 miliona dolara, koji su bili iskorišćeni za finansiranje značajnog dela budžeta filma koji je iznosio 167 miliona dolara.[8][9] nimanje filma Bendžamin Baton počelo je 6. novembra 2006. godine u Nju Orleansu. U januaru 2007. Blančetova se pridružila snimanju.[10] U martu 2007. snimanje se nastavilo u Los Anđelesu i trajalo je još dva meseca. Dodatno vreme je bilo potrebno za vizuelne efekte metamorfoze lika Bred Pita.[11] Kompletno snimanje filma je završeno u septembru 2007. godine.[12]
Muzika
уредиMuziku za film je napisao francuski kompozitor Alekandre Desplat, koji je svoju partituru snimio u Holivudskom studiu Simphoni.[13]
Projekcija filma
уреди„Neobični slučaj Bendžamina Batona” je prvobitno bio planiran za pozorišnu projekciju u maju 2008. godine[14] ali je pomeren na 26. novembar 2008. godine.[15] Datum je ponovo pomeren na 25. decembar u SAD-u, 16. januar 2009. u Meksiku, 6. februar u Velikoj Britaniji i 13. februar u Italiji[16] i 27. februar u Južnoj Africi.
Prodaja
уредиNa dan premijere, film je bio drugi na listi, odmah iza filma Marli i ja, u Severnoj Americi sa 11,871,831 dolara u 2988 bioskopa sa prosekom od zarađenih 3,973 dolara.[17] Međutim, tokom premijere celog vikenda, film se spustio na treću poziciju iza filmova „Marli i ja” i „Priče za laku noć”, sa 26.853.816 dolara u 2.988 bioskopa sa prosekom od 8.987 dolara. Film je dostigao zaradu oko 127,5 miliona dolara na domaćem i 206,4 miliona dolara na inostranim tržištima, sa ukupnim bruto iznosom od 333,9 miliona dolara.[17]
Domaći mediji
уредиFilm je objavljen na DVD-u 5. maja 2009. godine od strane Paramounta, i na Blu-rej DVD-u i na dva diska DVD-a, koji uključuje preko tri sata specijalnih izdanja i dokumentarni film o nastanku filma.[18] Od 1. novembra 2009. ukupno je prodato 2.515.722 DVD primeraka i ostvareno je 41,196,515 dolara prihoda od prodaje.[19]
Pohvale i nagrade
уредиNagrade
уредиNa dodeli nagrada za Oskara, film je dobio Oskara u tri kategorije: najbolja scenografija, najbolja šminka i frizura i za najbolje vizuelne efekte.
Takođe je nominovan u deset drugih kategorija:
- za najbolji film,
- za najboljeg glavnog glumca,
- za najbolju sporednu glumicu,
- za najboljeg režisera,
- za originalni scenario,
- za adaptirani scenario,
- za najbolju fotografiju
- za najbolju montažu,
- za najbolju kostimografiju,
- za originalnu muziku,
- za montažu zvuka
- za najbolju originalnu muziku
Taraji P. Henson dobila je nagradu za najbolju glumicu na BET nagradama za svoju ulogu u filmu, zajedno sa dve druge uloge u filmovima „Teško lomljiv“ i „Porodica koja se moli“.
Film je osvojio sve četiri nagrade za koje je bio nominovan na 7. Nagradama društva za vizuelne efekte.
Pohvale
уредиReference
уреди- ^ bbfc.com (16. 12. 2008). „THE CURIOUS CASE OF BENJAMIN BUTTON rated 12A by the BBFC”. British Board of Film Classification. Архивирано из оригинала 9. 8. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2008.
- ^ www.the-numbers.com
- ^ www.nadlanu.com Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2009) — Neobični slučaj Bendžamina Batona
- ^ Foreman, Lisa (4. 5. 2005). „Blanchett, Pitt on 'Case' for Fincher”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 28. 4. 2007.
- ^ „Swinton Set to Push 'Benjamin Button'”. ComingSoon.net. 24. 9. 2006. Архивирано из оригинала 30. 09. 2007. г. Приступљено 28. 4. 2007.
- ^ „Ormond Joins Fincher's 'Benjamin Button'”. ComingSoon.net. 18. 10. 2006. Архивирано из оригинала 30. 09. 2007. г. Приступљено 28. 4. 2007.
- ^ McNary, Dave (4. 7. 2005). „Par pinches Fincher”. Variety. Приступљено 4. 7. 2007.
- ^ Cieply, Michael (11. 10. 2008). „States’ Film Production Incentives Cause Jitters”. New York Times. Приступљено 21. 9. 2016.
- ^ Bergen, Kathy (27. 7. 2010). „Amid 'Transformers 3' filming, tax incentives come under scrutiny”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 23. 9. 2016. г. Приступљено 21. 9. 2016.
- ^ O'Sullivan, Michael (29. 12. 2006). „Blanchett hits buzz in provocative roles”. The Journal Gazette.
- ^ M. Halbfinger, David (18. 2. 2007). „Lights, Bogeyman, Action”. The New York Times.
- ^ Krieger, Kadee (24. 1. 2007). „Filmed in Mandeville”. The Times-Picayune. Приступљено 28. 4. 2007. „Chaffin said Pitt and Blanchett finished their scenes in Mandeville earlier Tuesday morning at the Lewisburg set. Monday, the pair and other cast members filmed scenes outside of Madisonville, she said.”[мртва веза]
- ^ Goldwasser, Dan (11. 8. 2008). „Alexandre Desplat scores David Fincher's 'The Curious Case of Benjamin Button'”. ScoringSessions.com. Приступљено 11. 8. 2008.
- ^ E. Washington, Julie (22. 9. 2006). „Arts & Entertainment Weblog”. The Plain Dealer.
- ^ „The Curious Case of Benjamin Button”. ComingSoon.net. Архивирано из оригинала 10. 02. 2012. г. Приступљено 26. 6. 2007.
- ^ „Release dates for 'The Curious Case of Benjamin Button'”. UK.IMDb.com. 1. 5. 2009. Архивирано из оригинала 17. 6. 2011. г. Приступљено 1. 5. 2011.
- ^ а б „The Curious Case of Benjamin Button (2008)”. Box Office Mojo. IMDb. Приступљено 14. 12. 2009.
- ^ „The Curious Case of Benjamin Button (2008)”. Criterion.com. Приступљено 1. 5. 2011.
- ^ „Top Selling DVDs of 2009”. The-Numbers.com. Архивирано из оригинала 15. 05. 2011. г. Приступљено 1. 5. 2011.
- ^ „The 81st Academy Awards (2009) Nominees and Winners”. Oscars.org. Приступљено 22. 11. 2011.
- ^ „ASC Names Feature Film Nominees”. ASCMag.com. 7. 1. 2009. Архивирано из оригинала 29. 1. 2009. г. Приступљено 7. 1. 2009.
- ^ „2008 Austin Film Critics Association Awards”. Alternative Film Guide. 16. 12. 2008. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 17. 12. 2008.
- ^ „Film in 2009 BAFTA Awards”. British Academy of Film and Television Arts. Приступљено 8. 10. 2017.
- ^ а б Hayes, Dade (9. 12. 2008). „Broadcast critics favor 'Milk,' 'Button'”. Variety. Приступљено 9. 12. 2008.
- ^ „Curious Case of Benjamin Button, The”. Hollywood Foreign Press Association. Приступљено 8. 10. 2017.
- ^ Vena, Jocelyn (27. 5. 2009). „Kristen Stewart, Angelina Jolie Lead The Pack For Best Female Performance”. MTV. Архивирано из оригинала 24. 08. 2019. г. Приступљено 8. 10. 2017.
- ^ Hayes, Dade (12. 4. 2008). „NBR names 'Slumdog' best of year”. Variety.
- ^ „2008 St. Louis Film Critics Association Awards”. Alternative Film Guide. Архивирано из оригинала 05. 01. 2014. г. Приступљено 29. 10. 2012.
- ^ „Vancouver Film Critics Circle Awards 2009”. Alternative Film Guide. Архивирано из оригинала 16. 1. 2009. г. Приступљено 29. 10. 2012.
- ^ „7th Annual VES Awards”. visual effects society. 24. 3. 2015. Архивирано из оригинала 21. 07. 2019. г. Приступљено 21. 12. 2017.
