Za uporabu termina u lingvistici i filologiji vidi komparativnu metodu, istorijsku lingvistiku, prajezik i tekstualnu kritiku.

Zajedničko poreklo u evolucijskoj biologiji deli grupa organizama koje povezuje zajednički predak. Postoje čvrsti dokazi da svi živući organizmi na Zemlji potiču od zajedničkog pretka, zvanog poslednji univerzalni predak ili LUA (od engl. last universal ancestor), odnosno poslednji univerzalni zajednički predak ili LUCA (od engl. last universal common ancestor).[1][2]

Zajedničko poreklo među organizmima različitih vrsta nastaje tokom specijacije u kojoj se uspostavljaju nove vrste od jedinstvene predačke populacije. Organizmi koji dele bližeg zajedničkog pretka bliže su srodni. Poslednji zajednički predak svih trenutno živućih organizama jeste poslednji univerzalni predak,[1] koji je živeo pre oko 3,9 milijardi godina.[3][4] Najraniji dokazi života na Zemlji jeste grafit za koji je potvrđeno da je biogen, a otkriven je na zapadnom Grenlandu[5] u metasedimentarnim stenama starim 3,7 milijardi godina i fosili mikrobnog mata otkriveni u peščaru starom 3,48 milijardi godina pronađenom u zapadnoj Australiji.[6][7] Svi trenutno živući organizmi na Zemlji dele zajedničko gensko nasleđe (univerzalno zajedničko poreklo), svaki je od njih potomak jedinstvene izvorne vrste iako je sugestija značajnog horizontalnog genskog transfera tokom rane evolucije otvorila pitanja o monofiliji života.[1]

Univerzalno zajedničko poreklo putem evolucijskog procesa, tj. da postoji samo jedan progenitor, jedan praroditelj za sve životne oblike, prvi je predložio Čarls Darvin u svom delu O poreklu vrsta koje se završava sa: „Ima veličanstvenosti u takvom poimanju života, s različitim njegovim moćima koje su početno udahnute u nekoliko oblika ili u samo jedan oblik”.[8] Ovu su teoriju nedavno je popularizovao Ričard Dokins, u svom delu Priča o precima, i drugi.

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ а б в A formal test of the theory of universal common ancestry (13. 5. 2010). „A formal test of the theory of universal common ancestry.”. Nature. 465 (7295): 219—222. PMID 20463738. doi:10.1038/nature09014. 
  2. ^ Steel, Mike; Penny, David (2010). „Origins of life: Common ancestry put to the test”. Nature. 465 (7295): 168—9. PMID 20463725. doi:10.1038/465168a. 
  3. ^ Doolittle, WF (2000). „Uprooting the tree of life” (PDF). Scientific American. 282 (6): 90—95. PMID 10710791. doi:10.1038/scientificamerican0200-90. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 01. 2011. г. Приступљено 20. 02. 2018. 
  4. ^ Glansdorff, N; Xu, Y; Labedan, B (2008). „The last universal common ancestor: emergence, constitution and genetic legacy of an elusive forerunner.”. Biology direct. 3 (1): 29. PMC 2478661 . PMID 18613974. doi:10.1186/1745-6150-3-29. 
  5. ^ Ohtomo, Yoko; et al. (8. 12. 2013). „Evidence for biogenic graphite in early Archaean Isua metasedimentary rocks”. Nature Geoscience. doi:10.1038/ngeo2025. Приступљено 9. 12. 2013. 
  6. ^ Borenstein, Seth (13. 11. 2013). „Oldest fossil found: Meet your microbial mom”. AP News. Приступљено 15. 11. 2013. 
  7. ^ Noffke, Nora; Christian, Daniel; Wacey, David; Hazen, Robert M. (8. 11. 2013). „Microbially Induced Sedimentary Structures Recording an Ancient Ecosystem in the ca. 3.48 Billion-Year-Old Dresser Formation, Pilbara, Western Australia”. Astrobiology. doi:10.1089/ast.2013.1030. Приступљено 15. 11. 2013. 
  8. ^ Darwin, C., "The Origin of Species by Means of Natural Selection, or the Preservation of Favoured Races in the Struggle For Life", London, John Murrary, (1859). стр. 490.

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди