Đorđo Abeti
Đorđo Abeti (5. oktobar 1882 — 24. avgust 1982) je bio Italijanski solarni astronom.[1]
Đorđo Abeti | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 5. октобар 1882. |
| Место рођења | Падова, Краљевина Италија |
| Датум смрти | 24. август 1982. (99 год.) |
| Место смрти | Фиренца, Италија |
Rođen je u Padovi, bio je sin poznatog astronoma Antonija Abetija. Školovao se na univerzitetima u Padovi i Rimu.[1]
Svoju karijeru je započeo na Rimskoj opservativnoj školi u Rimu kao asisten astronom. 1921. godine je nasledio svog oca i postao direktor Opservatorije Arčetri sve do 1957. godine. U isto vreme je bio i profesor na Univerzitetu u Florenci i nastavio u tom svojstvu do 1957.[1]
Đorđo Abeti je poznat po tome što je bio vođa ekspedicije da posmatraju pomračenje sunca u Sibiru (1936) i Sudanu (1952). Takođe je bio gostujući profesor na Univerzitetu u Kairu 1948–49. Bio je potpredsednik Međunarodne Astronomske Unije 1938, i dobio je Medaglia d'argento od Italijanskog Geografskog Društva (1915), Premio reale od Licejske akademije (1925), i Janssen medal (1937).[1]
Krater Abeti na Mesecu i asteroid 2646 Abeti su nazvani u njegovu čast i čast njegovog oca.
Bibliografija
уредиOn je bio autor nekoliko značajnih astronomskih radova.
- Priručnik astrofizike
- Magline i Galaksije
- Solarna istraživanja
- Zvezde i Planete
- Istraživanje Univerzuma
- Istorija astronomije (1952, englesko izdanje)
- Sunce (1957)
Reference
уреди- ^ а б в г G. Godoli ABETTI, Giorgio. Dizionario Biografico degli Italiani (in Italian)
