Отворите главни мени
Šiva (iznad) je primarno božanstvo šivizma. Ritual na Muni ki Reti, Rišikeš

Šivizam (Devanagari: शैव संप्रदाय;[1][2][3]) jedna je od glavnih tradicija unutar hinduizma koja poštuje Šivu kao Vrhovno biće.[4][5][note 1] Sledbenici Šivizma se nazivaju „šivistima”. To je jedna od najvećih sekti koja veruje da je Šiva - obožavana kao stvaralac i razarač svetova - vrhovni bog nad svima.[6] Šiva ima mnogo podtradicija, koje se kreću od duhovnog dualističkog teizma, kao što je Šiva Sidanta do monističkog neteizma orijentiranog na jogu, kao što je kašmirski šivizam.[7][8][9] Šivizam smatra Vede i tekstove Agame važnim teološkim izvorima.[10][11][12] Poreklo Šivizma može se pratiti od zamisli Rudre u Rigvedi.[13]

Šivizam ima drevne korene, koji se mogu pratiti u vedskoj literaturi drugog milenijuma pne, mada to je u obliku vedskog božanstva Rudre.[14] Drevni tekst Švetašvatara Upanišad iz kasnog prvog milenijuma pne spominje termine kao što su Rudra, Šiva i Mahešvaram,[15][16] ali se njegova interpretacija kao teistički ili monistički tekst šivizma osporava.[17][18] U ranim vekovima nove ere prvi jasan dokaz dolazi od Paupata Šivisma.[14] Pobožni i monistički šivizam postao je popularan u 1. milenijumu, i ubrzo je postao dominantna religijska tradicija mnogih hinduističkih kraljevstava.[14] U jugoistočnu Aziju dospeo je ubrzo nakon toga, što je dovelo izgradnje hiljada hramova Šive na ostrvima Indonezije, kao i Kambodže i Vijetnama, koji su se uporedo razvijali sa budizmom u ovim regionima.[19][20] U savremenom dobu, šivizam je jedan od glavnih aspekata hinduizma.[14]

Šivistička teologija se kreće od Šive kao kreatora, čuvara, razarača do njegog poistovećivanja sa Atmanom (suštinom, dušom) unutar sebe i svakog živog bića. Ona je blisko povezana sa šaktizmom, a deo šivista vrši bogosluženje u hramovima Šive i Šakte.[9] Hinduistička tradicija najviše prihvata asketski život i naglašava jogu. Kao i druge hinduističke tradicije, ona ohrabruje pojedinca da otkrije i bude jedno sa Šivom unutar sebe.[7][8][21] Šivizam je jedna od najvećih tradicija u hinduizmu.[22][23]

NapomeneУреди

ReferenceУреди

  1. ^ „History of Shaivism”. 
  2. ^ „facts on the Shaivism”. 
  3. ^ Dancing with Siva. USA: Himalayan Academy. section: Glossary—Śabda Kośaḥ N-S. 
  4. ^ S Parmeshwaranand 2004, стр. 19–20, 272–275.
  5. ^ P. T. Raju (1985). Structural Depths of Indian Thought. State University of New York Press. стр. 10—14, 509—516. ISBN 978-0-88706-139-4. 
  6. ^ Flood 2003, стр. 200–201.
  7. 7,0 7,1 Flood 1996, стр. 162–167.
  8. 8,0 8,1 Ganesh Tagare (2002), The Pratyabhijñā Philosophy, Motilal Banarsidass, ISBN 978-81-208-1892-7, pages 16–19
  9. 9,0 9,1 Flood 2003, стр. 202–204.
  10. ^ David Smith (1996), The Dance of Siva: Religion, Art and Poetry in South India, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-48234-9, page 116
  11. ^ Mariasusai Dhavamony (1999), Hindu Spirituality, Gregorian University and Biblical Press, ISBN 978-88-7652-818-7, pages 31–34 with footnotes
  12. ^ Mark Dyczkowski (1989), The Canon of the Śaivāgama, Motilal Banarsidass, ISBN 978-81-208-0595-8, pages 43–44
  13. ^ Textbooks from India, Volume 1. National Council of Educational Research and Training. 2002. стр. 199. »The origin of Saivism may be traced to the conception of Rudra in the RigVeda« 
  14. 14,0 14,1 14,2 14,3 Peter Bisschop (2011), Shaivism, Oxford University Press
  15. ^ [a] Paul Deussen, Sixty Upanishads of the Veda, Volume 1, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120814684, pages 301–304;
    [b] R G Bhandarkar (2001), Vaisnavism, Saivism and Minor Religious Systems, Routledge, ISBN 978-8121509992, pages 106–111
  16. ^ Robert Hume (1921), Shvetashvatara Upanishad, The Thirteen Principal Upanishads, Oxford University Press, pages 400–406 with footnotes
  17. ^ A Kunst, Some notes on the interpretation of the Ṥvetāṥvatara Upaniṣad, Bulletin of the School of Oriental and African Studies, Vol. 31, Issue 02, June 1968, pages 309–314; doi:10.1017/S0041977X00146531
  18. ^ D Srinivasan (1997), Many Heads, Arms, and Eyes, Brill, ISBN 978-9004107588, pages 96–97 and Chapter 9
  19. ^ Flood 2003, стр. 208–214.
  20. ^ Jan Gonda (1975). Handbook of Oriental Studies. Section 3 Southeast Asia, Religions. BRILL Academic. стр. 3—20, 35—36, 49—51. ISBN 90-04-04330-6. 
  21. ^ „Introduction to Hinduism”. Himalayan Academy. 2009. Приступљено 2014-02-01. 
  22. ^ Johnson, Todd M; Grim, Brian J (2013). The World's Religions in Figures: An Introduction to International Religious Demography. John Wiley & Sons. стр. 400. ISBN 9781118323038. 
  23. ^ Constance Jones; James D. Ryan (2006). Encyclopedia of Hinduism. Infobase. стр. 474. ISBN 978-0-8160-7564-5. 

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди