Ђована Савојска (Рим, 13. новембар 1907Есторил, 26. фебруар 2000) била је италијанска принцеза из Савојске куће, а касније је постала бугарска царица удајом за Бориса III. Била је кћерка Виториа Емануела III и Јелене Савојске.[1]

Ђована Савојска
Ђована Савојска, 1932.
Лични подаци
Датум рођења(1907-11-13)13. новембар 1907.
Место рођењаРим,
Датум смрти26. фебруар 2000.(2000-02-26) (92 год.)
Место смртиЕсторил,
Породица
СупружникБорис ІІІ од Бугарске
ПотомствоМарија Лујза од Бугарске, Симеон II од Бугарске
РодитељиВиторио Емануеле III Савојски
Јелена Савојска
ДинастијаСавоја

Биографија уреди

Младост уреди

Принцеза Ђована је рођена у Риму, као трећа ћерка и четврто од петоро деце италијанског краља Виториа Емануела III и краљице Јелене Савојске, бивше краљице Црне Горе.

Након римокатоличког крштења добила је име Ђована Елизабета Антонија Романа Марија.

Њен старији брат Умберто II од Италије је тад био будући, а уједно и последњи италијански краљ.

Царски живот уреди

Ђована се са 23 године удала за бугарског цара Бориса III у базилици Светог Фрање Асишког у Асизи октобра 1930. године на римокатоличкој церемонији којој је присуствовао и италијански диктатор Бенито Мусолини. Друга церемонија венчања је била организована у Софији по православним обичајима што ју је довело у сукоб са римокатоличком црквом.[2]

Ђована је усвојила бугарску верзију свог имена, Јоана.

Она и Борис су имали двоје деце: Марију Луизу, рођену у јануару 1933. године, а потом и будућег краља Симеона II Бугарског 1937. године.

У годинама које су претходиле Другом светском рату, Царица Јоана се увелико укључила у добротворне организације, укључујући финансирање дечије болнице. Током рата је била противтежа свом мужу који је прикључио Бугарску силама Осовине, а она је успела да омогући и добије транзитне визе, како би једном броју Јевреја омогућила да побегну у Аргентину. Цар Борис се такође показао мање покорним него што се Хитлер надао, а након састанка у Берлину у августу 1943. године, цар се озбиљно разболео и умро у 49. години. Стрес и срчано стање били су званични разлози за његову смрт.[3]

Јоанин син Симеон постао је нови цар и успостављено је намесништво на челу са његовим ујаком кнезом Кирилом, којег су Немци сматрали подводљивијим.

Током рата Бугарску је окупирао Совјетски савез, а кнезу Кирилу се судило, где га је народни суд прогласио кривим и погубио. Јоана и њен син Симеон су остали у кућном притвору у палати Врана у близини Софије све до 15. септембра 1946. године, када им је нова комунистичка власт дала 48 сати да напусте земљу јер је држава након референдума проглашена републиком.

Након њиховог пребега у Александрију придружила се њеном оцу, након чега се селе у Мадрид. Након тога се сели у Португалију где је живела до краја живота. Након смрти која је задесила у 92. години живота сахрањена је на гробљу у Асизу, месту где се и удала за краља Бориса 1930. године.[4]

Породично стабло уреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Карло Алберт
 
 
 
 
 
 
 
8. Виторио Емануеле II Савојски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Марија Тереза од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
4. Умберто I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Archduke Rainer Joseph of Austria
 
 
 
 
 
 
 
9. Archduchess Adelaide of Austria
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Elisabeth of Savoy
 
 
 
 
 
 
 
2. Виктор Емануел III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Карло Алберт (= 16)
 
 
 
 
 
 
 
10. Prince Ferdinand, Duke of Genoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Марија Тереза од Аустрије (= 17)
 
 
 
 
 
 
 
5. Маргарита од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Јохан од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
11. Елизабета од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Амалија Аугуста од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
1. Ђована Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Сава Петровић-Његош
 
 
 
 
 
 
 
12. Мирко Петровић-Његош
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Ангелика Радамовић
 
 
 
 
 
 
 
6. Никола I Петровић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Драго Мартиновић
 
 
 
 
 
 
 
13. Анастасија Мартиновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Анастасија Лудовић
 
 
 
 
 
 
 
3. Јелена Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Петар Перков Вукотић
 
 
 
 
 
 
 
14. Петар Вукотић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Стана Милић
 
 
 
 
 
 
 
7. Милена Вукотић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Тадија Војводић
 
 
 
 
 
 
 
15. Јелена Војводић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Милица Павићевић
 
 
 
 
 
 

[5]

Референце уреди