Ђовани Ђероламо Саволдо

Ђовани Ђeроламо Саволдо (итал. Giovanni Gerolamo Savoldo), (рођен око 1480, Бреша, Ломбардија, Млетачка република – умро око 1548. године у Венцији), био је италијански сликар ренесансе.

Ђовани Ђeроламо Саволдо
Лични подаци
Датум рођењаоко 1480
Место рођењаБреша, Ломбардија, Млетачка република
Датум смртиоко 1548
Место смртиВенеција, Млетачка република
Уметнички рад
Правацренесанса
Епохаренесанса
РегијаИталијанско сликарство
Утицаји одЂорђонеа
Утицао наКаравађа
Марија Магдалена на Христовом гробу, 1530е. Уље на платну, 92,7 х 72,4 цм. Гети Центар (Гети Музеј), Лос Анђелес, Калифорнија, САД.

Мада је био под утицајем венецијанске умјетности, што је очигледно у његовим интимистичким портретима који су под утицајем Ђорђона, остао је вјеран натурализму ломбардске умјетности. Његово дјело, посебно ноћни призори освијетљени једним јединим извором свјетлости, касније ће послужити као основа Каравађу.[1]

Радио је у Фиренци 1508. године и упио нешто од фирентинске анатомске и цртачке традиције, али пошто се 1520. године настанио у Венецији, укључен је у венецијанску школу.[2] Из исте генерације као Ђорђоне и Лото, Саволдо је генерално користио фигуре и пејзажне аранжмане из ђорђоневске традиције, док је дубоки колористички одраз његових дјела услијед употребе венецијанских лазура.[2]

Саволдо је наставио венецијански нагласак на поетским ефектима, али чини се да се његова поезија заснивала на чињеницама као резултат посматрања природе. Двије фигуре у слици Тобије и Анђео мора да су сликане по моделима постављеним у окружење са окомитим свјетлом.[3]

Дјела уреди

 
Искушење св. Јеронима (око 1521-1525. г.), Москва, Пушкинов музеј
 
Тобија и анђео (око 1527. г.), Рим, Галерија Боргезе
 
Портрет младог флаутисте, око 1540., Бреша, Пинакотека Тозио Мартиненго
 
Олтарна слика св. Доминика од Пезара, 1524-1526. г., Милано, Пинакотека Брере

Референце уреди

  1. ^ Janson 1975, стр. 405–406.
  2. ^ а б Hartt & Wilkins 2010, стр. 619–620: “Ch. 19. High and Late Renaissance in Venice and on the Mainland.”
  3. ^ Hartt 2010, стр. 619–620: “Ch. 19. High and Late Renaissance in Venice and on the Mainland.”

Литература уреди