Порденоне
Порденоне (итал. Pordenone, фурл. Pordenon) град је у северној Италији. Град је средиште истоименог округа Порденоне у оквиру италијанске покрајине Фурланија-Јулијска крајина.
Порденоне Pordenone | |
---|---|
Градска кућа | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Регија | Фурланија-Јулијска крајина |
Покрајина | Порденоне |
Становништво | |
Становништво | |
— | 51.155 |
— густина | 1.346,18 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 57′ 22″ С; 12° 39′ 47″ И / 45.9561° С; 12.6631° ИКоординате: 45° 57′ 22″ С; 12° 39′ 47″ И / 45.9561° С; 12.6631° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 24 m |
Површина | 38 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Серђо Болцонело |
Поштански број | 33170 |
Позивни број | 0434 |
Веб-сајт | |
www.comune.pordenone.it |
Град Порденоне добије име извођењем из латинског назива места Portus Naonis, у преводу Мост преко реке Наон.
ГеографијаУреди
Град Порденоне налази се у источном делу Падске низије. Град се сместио на ободу равнице, у подгорини северно положених Алпа.
ИсторијаУреди
Порденоне се као насеље образовао у средњем веку око некадашњег староримског моста. И пре тога ово подручје је било насељено и култивисано. 1378. године град је припао Хабзбурговцима, да би као важно насеље у области 1514. године прешао у руке Млетака. у том положају је остао све до распада Млетачке републике 1797. г. 1866. године град је припојен новооснованој држави Италији.
Порденоне је претрпео разарања током Првог светског рата, али је убрзо обновљен. После рата развој индустрије и присуство војске омогућили су граду брз напредак.
СтановништвоУреди
Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 50.583 становника.[1]
1931. | 1936. | 1951. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
23.481 | 22.174 | 27.171 | 34.055 | 47.364 | 52.094 | 50.192 | 49.122 | 50.583 |
Порденоне данас има преко 50.000 становника, махом Италијана. Током протеклих деценија у град се доселило много досељеника из иностранства, највише са Балкана.
Партнерски градовиУреди
ГалеријаУреди
РеференцеУреди
- ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012.