Ђовани Ферари
Ђовани Ферари (Алесандрија, 6. децембар 1907 — Милано, 2. децембар 1982) био је италијански фудбалер који је играо као везни и као нападач са леве стране. Сматрају га једним од најбољих играча своје генерације, једним од најбољих италијанских играча икад, и једним од највећих играча свих времена, освајајући Серију А рекордних 8 пута, као и две узастопне титуле светског купа ( 1934. и 1938. ) са фудбалском репрезентацијом Италије.[1][2][3] Заједно са Ђузепе Меацом[4] и Ералдо Монцељом, један је од само тројице италијанских играча који су освојили два светска купа.[5]
Ђовани Ферари | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 6. децембар 1907. | ||
Место рођења | Алесандрија, Краљевина Италија | ||
Датум смрти | 2. децембар 1982.74 год.) ( | ||
Место смрти | Милано, Италија | ||
Висина | 1,72 м | ||
Позиција | Нападач | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1923—1925. 1925—1926. 1926—1930. 1930—1935. 1935—1940. 1940—1941. 1941—1942. |
Алесандрија Интернаплес Алесандрија Јувентус Интер Милано Болоња Јувентус |
15 17 104 160 108 16 6 |
(1) (16) (62) (68) (24) (2) (1) |
Репрезентативна каријера | |||
1930—1938. | Италија | 44 | (14) |
Тренерска каријера | |||
1941—1942. 1942—1943. 1945. 1946—1948. 1948—1950. 1951. 1958—1959. 1960—1962. |
Јувентус Интер Милано Бреша Ксамакс Прато Падова Италија Италија |
Креативни, плејмејкер у везном реду, Ферари је био снажан, физички спреман, вредан, свестран и заокружен фудбалер, али и великодушан тимски играч. Због своје техничке способности, визије, тактичке интелигенције и способности додавања, истакао се у грађењу нападачких акција и стварању шанси за саиграче, иако је такође био способан да постигне гол због свог снажног и прецизног шута. Такође је био распоређен као леви бочни или као офанзивни централни везни играч, познат као мецала, у италијанском фудбалском жаргону, током целе каријере.[1][2][6][7]
Клупска каријера
уредиФерари је рођен у Алесандрији, а своју фудбалску каријеру започео је у локалном клубу 1923. године, дебитујући у новооснованој Серији А 6. октобра 1929. године, у домаћој победи над Ромом резултатом 3:1. У клубу је остао до 1930, осим кратке позајмице Интернаплесу током сезоне 1925–26. У седмогодишњем периоду (1923–1930) са Алесандријом и Интернаплесом је играо у 136 утакмица и постигао 79 голова. Следеће године Ферари је прешао у Јувентус и уручен му је дрес са бројем 10 ;[8] током тог петогодишњег периода (1930–1935) играо је на 125 утакмица и постигао 35 голова, уз пружање многих асистенција. Иако званични број асистенција које је пружио није забележен, речено је да је изузетно висок. Следећи клуб у који је Ферари прешао је Интер 1935., а потом Болоња, пре него што се поново вратио у Јувентус за последњу сезону каријере, у којој је такође играо улогу тренера, повлачећи се из фудбала 1942. После сезона као играч-тренер у Јувентусу, Ферари је такође управљао Интером од 1942. до 1943.
Један од највећих италијанских играча икада, освојио је 5 шампионата са Јувентусом, 2 са Интером и 1 са Болоњом ; заједно са Фурином и Буфоном, један је од само тројице играча који су освојили италијански рекорд од осам титула у Серији А (Чиро Ферара би такође освојио осам да титула Јувентуса од 2004. до 2005. године није опозвана због учешће у италијанском скандалу око намештања утакмица у Калчиополију 2006 ; Вирђинио Розета је такође освојио осам државних шампионата, али три од њих су дошла пре формирања професионалне Серије А).[1][2][9][10] Ферари је такође један од шест фудбалера који су са три клуба освојили титулу Серије А, што је успео са Јувентусом, Интером и Болоњом; осталих пет играча којима је успео исти подвиг су Филиппо Цавалли, Алдо Серена, Пијетро Фана, Серђо Гори и Атилијо Ломбардо.[11][12]
Референце
уреди- ^ а б в „Il Pallone Racconta: Giovanni Ferrari” (на језику: италијански). Il Pallone Racconta. Приступљено 21. 1. 2015.
- ^ а б в Stefano Bedeschi (6. 12. 2013). „Gli eroi in bianconero: Giovanni FERRARI” (на језику: италијански). Tutto Juve. Приступљено 31. 1. 2016.
- ^ Salvatore Lo Presti. „Treccani, 2002: Ferrari, Giovanni”. treccani.it (на језику: италијански). Treccani: L'Enciclopedia dello Sport. Приступљено 20. 4. 2015.
- ^ „Record e Curiosità” [Records and Trivia] (на језику: италијански). La Repubblica. Приступљено 6. 5. 2016.
- ^ „Presenze” [Appearances] (на језику: италијански). la Repubblica. Приступљено 3. 5. 2016.
- ^ Salvatore Lo Presti. „Treccani, 2002: Ferrari, Giovanni”. treccani.it (на језику: италијански). Treccani: L'Enciclopedia dello Sport. Приступљено 20. 4. 2015.
- ^ „Dybala numero 10: gli illustri predecessori” (на језику: италијански). UEFA.com. 9. 8. 2017. Приступљено 16. 4. 2020.
- ^ Lorenzo Di Benedetto (24. 7. 2017). „Da Ferrari a Bernardeschi: la Juve e l'importanza della maglia numero 10” (на језику: италијански). www.TuttoMercatoWeb.com. Приступљено 24. 7. 2017.
- ^ Salvatore Lo Presti. „Treccani, 2002: Ferrari, Giovanni”. treccani.it (на језику: италијански). Treccani: L'Enciclopedia dello Sport. Приступљено 20. 4. 2015.
- ^ „Ferrari Giovanni”. enciclopediadelcalcio.it (на језику: италијански). Приступљено 20. 4. 2015.
- ^ „SERGIO "BOBO" GORI” (на језику: италијански). Storie di Calcio. Приступљено 27. 1. 2015.
- ^ Roberto Perrone (7. 5. 2013). „Serena, la punta con la valigia” (на језику: италијански). Il Corriere della Sera. Приступљено 28. 3. 2017.