Ђорђе Лешњак је био познати трговац, кмет и херој са територије Лесковца.

Ђорђе Лешњак
Место рођењаЛесковац
Датум смрти1. март 1917
Место смртиЛесковац

Биографија

уреди

Ђорђа Лешњака су бугарске окупационе снаге током Првог светског рата сматрале за сарадника, међутим ово је била маска јер је у стварности Ђорђе Лешњак био на челу устаничке организације у Лесковцу. Као вођа устаника он је наређења примао у виду писама од Косте Пећанца, чувеног четника и једног од вођа српских устаника. Садржаје тих писама преносио је другим устаницима у Лесковцу који су радили на сакупљању и слању помоћи оним устаницима који су се налазили у шумама. Међутим, за писма се некако сазнало, па су чак и поједини мештани Лесковца говорили о садржини истих. Наиме, једна Лесковчанка срела је у граду на улици једног од устаника, трговца, Мијајла Буринчића, и испричала му садржину једног од Пећанчевих писма послатог Лесковчанима. Одмах затим Буринчић се састао са Лешњаком и рекао му за овај догађај: „Е па Ђорђе кад и жене знају све то онда од тога устанка неће бити ништа. Него шта те снађе и што ме снађе да поднесемо али гледај да варош не пострада”. Исте вечери, Ђорђе се био састао са бугарским официрима у својој кући који су приметили његово чудно понашање. Необично понашање и нервозу официри су сутрадан пријавили шефу бугарске тајне полиције у Лесковцу који је одмах притворио Ђорђа и дао да се изврши претрес. Приликом одвођења у затвор, Ђорђе је добацио својој жени „Ја одо и моја глава оде а ти не казуј ништа”! Бугари су успели да у чарапама пронађу писма Косте Пећанца, међутим, у тим писмима се нису појављивала имена других устаника, тако да је Ђорђе Лешњак подвргнут мучењу и пребијању. Нико не зна колико пута је чуо исто питање „Казувај бре који су још били, па ће ти поклонимо живот”, али Ђорђе је упркос свим батинама и пребијањима бугарских бајонета остао нем. Увидевши да мучењем не могу постићи ништа, Бугари су одлучили да кмета лесковачког и вођу устаника у граду, трговца Ђорђа Лешњака, стрељају 1. марта 1917. године по старом календару у Рудару, уз театралну процесију кроз град као упозорење свим устаницима. Лесковчани су посмртне остатке Ђорђа Лешњака у бакарном ковчегу пренели из Рудара и положили у Саборну цркву уз градску свечаност у недељу 15. новембра 1931. године. Данас у Лесковцу једна споредна улица, иза Старог занатског центра, носи име овог хероја из периода Првог светског рата.[1]

Референце

уреди
  1. ^ Небојша Димтријевић, Лесковац 101, Ђак, Лесковац, 2015.

Спољашње везе

уреди