Рударе (Лесковац)
Рударе је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 510 становника (према попису из 2002. било је 551 становника).
Рударе | |
|---|---|
 Панорама села | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Град | Лесковац |
| Становништво | |
| — 2011. | 510 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 57′ 08″ С; 21° 57′ 30″ И / 42.952333° С; 21.958333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 306 m |
.svg)  Рударе Рударе на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Овде се налази Манастир Рударе.
Етимологија уреди
Назив села Рударе указује на рударску делатност која је некада постојала у овом крају. Постоји предање да је на Рударској чуки у близини села постојао рудокоп по чему је село добило име. Радивоје Максимовић забележио је „да се бакарна руда експлоатисала у средњем веку и код Лесковца, где у селу Рудару и данас постоје стара бакарна тросковишта”.[1]
Положај уреди
Рударе је село у Јабланичком округу, а налази се на око 4 километра јужно од Лесковца на путу ка Вучју. Смештено је на најнижој тераси Рударске чуке, а делом у алувијалној равници реке Ветернице. Од главног пута који спаја Лесковац и Вучје удаљено је између 200 и 300 метара.[2]
Историја уреди
Пре доласка Словена на ова подручја, на месту где се данас налази село постојало је веће византијско насеље. Докази за то представљају темељи данашње Рударске цркве дуги 19 метара, а широки 9 метара, који су некада били темељи византијске базилике из 6. века, на којима је касније подигнута православна црква. Немачки путописац Феликс Каниц, који је у 19. веку обилазио ове крајеве, забележио је да је у близини Рударске цркве некада постојала латинска варош.[3] Мештани овог села су у прошлости, обрађујући своје поседе, често налазили делове грнчарије необичног облика, као и цигле које су различитих димензија од данашњих.[4]
И Рударе је, као и сва остала села у околини, потурчено доласком Османлија на ове просторе. Међутим, постојање цркве која датира најкасније из 17. века, а можда и раније, као и надгробних споменика, стећака и саркофага из прве половине 19. века на гробљу у близини цркве, указује на извесну самосталност мештана села. Према неким подацима, Рударе је, као и суседно село Велико Трњане, успело да очува своју самосталност. Наиме, током 19. века извесни Сулејман Скопљак покушао је да наметне своју власт Рудару и Великом Трњану, али су се села одупрла тако што су послала изасланике у Цариград који су од Порте успели да добију потврду да су села слободна и да нико њима не може господарити.[2]
- Примери стећака и споменика из 19. века
-
-
-
-
-
-
Демографија уреди
У насељу Рударе живи 453 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (41,7 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 141 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,91.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 4 | 6 | ||
| 75—79 | 11 | 20 | ||
| 70—74 | 17 | 16 | ||
| 65—69 | 11 | 14 | ||
| 60—64 | 18 | 17 | ||
| 55—59 | 22 | 11 | ||
| 50—54 | 22 | 22 | ||
| 45—49 | 28 | 29 | ||
| 40—44 | 12 | 20 | ||
| 35—39 | 16 | 11 | ||
| 30—34 | 17 | 14 | ||
| 25—29 | 24 | 18 | ||
| 20—24 | 21 | 20 | ||
| 15—19 | 11 | 15 | ||
| 10—14 | 6 | 15 | ||
| 5—9 | 14 | 13 | ||
| 0—4 | 16 | 19 | ||
| Просек : | 41,7 | 41,6 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 234 | 50 | 172 | 9 | 3 | 0 |
| Женски | 234 | 28 | 168 | 33 | 5 | 0 |
| УКУПНО | 468 | 78 | 340 | 42 | 8 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 125 | 28 | 0 | 0 | 52 |
| Женски | 62 | 14 | 0 | 0 | 32 |
| УКУПНО | 187 | 42 | 0 | 0 | 84 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 5 | 7 | 7 | 2 | 11 |
| Женски | 0 | 2 | 6 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 5 | 9 | 13 | 3 | 11 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 2 | 6 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 2 | 2 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 3 | 8 | 4 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 2 | |
Галерија уреди
-
Истурено одељење ОШ “Никола Скобаљић” из Великог Трњана -
Конак Рударског манастира -
Звоник манастира Рударе -
Црква Свете Петке
Референце уреди
- ^ Радивоје Максимовић, Наше рударство и топионичарство
- ^ а б Јован В. Јовановић, Лесковачко Поречје: антропогеографска и социолошка студија. Лесковац, Народни музеј, 1972.
- ^ Feliks Kanic (1999). Srbija: zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka. BMG. ISBN 978-86-7330-093-1.
- ^ „Вучје и места у околини”. Архивирано из оригинала 25. 04. 2017. г. Приступљено 19. 04. 2016.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
