Јавност (лист)

(преусмерено са Јавност (часопис))

Часопис "Јавност" је излазио од 8. новембра 1873 - 7. априла 1874. године, три пута недељно, у Крагујевцу. Издавање и штампа: Крагујевачка друштвена штампарија. Главни уредник је био Светозар Марковић.

Јавност
Javnost magazine 02.jpg
Јавност
Типлист за науку и политику
Формат45 цм
УредникСветозар Марковић
Главни уредникДимитрије Јов. Стојковић
Оснивање1873.
Језиксрпски
Укидање1874.
ГрадКрагујевац

Основни подациУреди

Први број листа „Јавност” је објављен 8. новембра 1873. године, излазио је три пута недељно - уторком, четвртком и суботом, (средом, петком и недељом[1]). Последњи број је био 43, 7. априла 1874. а после тога је изашао још један ненумерисани број 20. априла 1874.[2]

У годишњој претплати стајао је 100 гроша, на пола године 50 гроша, на три месеца 25 гр. чаршијских; за читаоце у иностранству, заправо у Аустроугарској, годишња претплата је 12 форинти "у банкнотама".

Одлука о издавању листа донета је на седници одбора штампарије 21. јуна 1873.

Велики број читалаца "Јавност" је придобила пишући о главним проблемима у Србији седамдесетих година. У извештају одбора штампарије од 13. јануара 1874, наводи се да "Јавност" има више од 1 100 претплатника; према подацима књиге претплатника, која се чува у Народном музеју у Крагујевцу, овај лист је имао 1 136 претплатника.[3]

Програмски циљевиУреди

У уводној програмској изјави уредништва већ се поставља питање: "Могу ли уопште новине у овим оковима у којима се налази јадна српска штампа изнети отворено своја начела и правац у раду?" Тако да овај лист не наводи прецизно своје задатке и циљеве, оправдано страхујући од репресалија, већ каже да ће у листу бити речи о текућим, днавним политичким и економским проблемима. Каже се: "Изнети на јавност све што народ тишти у извесном тренутку; што треба да се одмах, без одлагања реши, и показати како ваља то решити у корист народну - то је задатак новина."

Пажња уредништва усмерена је првенствено на скупштину и скупштински систем, али се наводе и судски, финансијски и други реформистички захтеви. Тражи се поништење земљорадничких дугова. Програмска основа "Јавности" означава етапу у социјалистичком покрету, у оквирима штампе, при преласку са речи на дела. Раније идејне позиције се не напуштају, већ се прилагођавају датој стварности, према Марковићевим социјалистичким стратегијским концепцијама.

ТемеУреди

У време излажења "Јавности" теме се најчешће односе на акције нове владе и заседања Скупштине у новом саставу; пише се о поступцима владе, о скупштинским дебатама и одлукама, о мерама органа државне управе. Предочава се да "за своје незнање, немарност, неуредност, непажњу - уопште за своју неспособност, министар ником није одговоран".

"Јавност", односно Светозар Марковић, осврће се на Закон о штампи из 1870. године, којим је формално била укинута цензура наметнута ранијим законом, али су пооштрене санкције за "неодговорно" писање. Најгора је била одредба о обавезном слању примерка листа полицији пре растурања, која је могла да избаци лист или поједине чланке и делове, или захтева измене, на шта се пак, чекало и данима, што је ометало редовно излажење, на шта је одговор листа био да само судска пресуда може обустављати лист или давати опомене. Кампања против "Јавности" у вези "Чланка о нашем закону у печатњи" базира се на ставу да је овом расправом нанета увреда самом владару - кнезу.

Поред тога, Марковић објављује чланке "Општина", "Суд и правда", "О штампи и жандармерији", а поред политичких тема разматрају се и проблеми сељаштва, привреде, спољне политике, високог школства, књижевности... Најближи сарадници главног уредника били су Пера Тодоровић, Сава Грујић, Пера Ђорђевић, Никола Пашић, проф. Стеван Поповић, суплент Светозар Милосављевић.[4][5]

Полицијска власт је 22. децембра позвала на одговорност главног уредника С. Марковића и поднела тужбу суду због четири уводника и чланка из бројева 7, 13 и 23; због болести се бранио са слободе, а оптужен је на 9 месеци затвора. Одбор штампарије је решио да број 43 буде последњи.

Светозар Марковић је умро од туберкулозе у 29. години живота, 10. марта 1875. године у Трсту. Сахрањен је у Јагодини, где је провео већи део своје младости.[6]

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ МИшовић, Милош. „Српска штампа 1768-1995”. digitalna.nb.rs. Приступљено 23. 11. 2020. 
  2. ^ „Јавност”. plus.sr.cobiss.net. Приступљено 23. 11. 2020. 
  3. ^ Marović, Jovanka. „ŠTAMPA U KRAGUJEVCU: 19. VEK JE OBEĆAVAO MNOGO VIŠE ŠTAMPA U KRAGUJEVCU: 19. VEK JE OBEĆAVAO MNOGO VIŠE”. glassumadije.rs. Приступљено 23. 11. 2020. 
  4. ^ RADENIĆ, Dr ANDRIJA. „SOCIJALISTIČKI LISTOVI I ČASOPISI U SRBIJI (1871–1918)”. andrijaradenicistoricar.com. Приступљено 23. 11. 2020. 
  5. ^ Скерлић, Јован (1966). Историјски преглед српске штампе 1791-1911 (Издање о педесетогодишњици смрти Јована Скерлића 1914-1964 изд.). Београд: Просвета. стр. 77-78. 
  6. ^ Čolić, Nina. „Svetozar Marković: Pionir socijalizma na ovim prostorima”. danas.rs. Приступљено 23. 11. 2020.