Јасмина Михајловић

Јасмина Михајловић (*Ниш, 1960) српска је књижевница, научница и критичарка. Старатељ је Легата Милорада Павића у Београду и носилац ауторских права на Павићева дела.[1]

Јасмина Михајловић
Датум рођења1960.
Место рођењаНиш
 ФНР Југославија

Биографија уреди

Дипломирала је 1987. године на Филолошком факултету у Београду — Група за југословенске књижевности и општу књижевност. Од 1987. предавала је књижевност у средњим школама у Београду; у раздобљу 1989-1991. била је сарадник Института за књижевност и уметност у Београду на пројекту „Српска књижевна критика“, а од 1991. до августа 1999. директор Савета за промовисање српске културе у свету, при Светској српској заједници са седиштем у Женеви. Њен муж је био књижевник Милорад Павић.

Са првим супругом Зораном Михајловићем ( социолог ) има сина Вука ( 1988 ).

Есејистичко–критички текстови и проза превођени су јој на енглески, руски, словеначки, украјински, грчки, азерски и грузијски. Писала је колумне за часописе Lisa, Град, Јасмин, Fame, Базар, Она.Члан је Српског књижевног друштва (СКД). Изабрана је за почасног члана кијевског научног часописа "Мова та історія" („Language and History“, scientific journal).


Легат Милорада Павића уреди

Јасмина Михајловић је приређивач изабраних и сабраних дела Милорада Павића, истраживач његовог опуса, биограф и библиограф.

Од Павићеве смрти 2009. Михајловићева је и наследник ауторских права на дела овог писца и старатељ Легата Милорада Павића. Скупштина града Београда је основала Легат 1993. ради чувања и проучавања Павићеве заоставштине, координације нових издања и сродних делатности.

Библиографија уреди

Белетристика (избор)

  • Прича о души и телу. Слојеви и значења у прози Милорада Павића – Београд, Просвета, 1992.
  • Две которске приче (са Милорадом Павићем) – Београд, Дерета, 1998, 2005.
  • Приватна колекција – Београд, Дерета, 2000, 2001, 2004, 2005.
  • Путни албум – Београд, Дерета, 2004, 2005, 2006, 太阳船上的孩子 - Дете сучеве барке (оригинал: Путни албум), Шангај, Џеђинг, 2018.
  • Љубавни роман у две приче (са Милорадом Павићем) – Београд, Чигоја, 2004.
  • Љубав без тајни – Београд, Дерета, 2005.
  • Љубав са речником непознатог – Нови Сад, Љубитељи књиге, 2006, 2007.
  • Путна колекција. Избор прича – Београд, Алнари, 2008.
  • Париски пољубац – Нови Сад, Љубитељи књиге, 2007; Парижский поцелуй, Санкт Петербург, Азбука, 2007; Београд, Завод за уџбенике, 2010; The Paris Kiss, Amazon.com, Kindle Store, 2011.
  • На обали Хазарског мора – Београд, Лагуна, 2014. On the Shores of the Khazar Sea - Amazon.com, Kindle Store, March 10, 2014.Xəzər dənizinin sahillərində – Центар за преводилаштво при Влади Републике Азербејџан, Баку, 2015. ხაზართა ზღვის
ნაპირებზე - Интелекти, Тбилиси, 2015, На берегах Хазарского моря. Две жизни — одна любовь - Центрополиграф, Москва, 2017, 爱情故事的两个版 - Љубавни роман у две приче (оригинал: На обали Хазарског мора), Шангај, Џеђинг, 2018.
  • Досадна књига. Сваштара, Београд, Дерета, 2019.

Научни рад (избор)

  • „Прилог за библиографију Милорада Павића“. – (У књизи) Анахорет у Њујорку, Сабрана дела Милорада Павића, књ. 7, Београд, „Просвета“, 1990; стр. 231-305 (Сепаратно издање: 1991)
  • „Милорад Павић редовни члан САНУ. (Биографија и библиографија Милорада Павића)“, Годишњак Српске академије наука и уметности за 1991. годину, књ. XCVIII, Београд, САНУ; стр. 401-449. (Сепаратно издање: Београд, САНУ, 1992)
  • Прича о души и телу. Слојеви и значења у прози Милорада Павића. – Београд, „Просвета“, 1992, 191 стр.
  • „Био-библиографија Милорада Павића“. – (У књизи) Анахорет у Њујорку, Сабрана дела Милорада Павића, књ. 9, Београд, „Драганић“, 1996, стр. 165-418. (Сепаратно издање: 1997)

Антологије

Награде и признања уреди

  • „Деретина књига године“ у 2004, за књигу Путни албум

Извори уреди

Спољашње везе уреди