Јеврем Жујовић (Београд, 1860 — Београд, 14. јануар 1944) био је први српски дерматовенеролог, један од организатора специјалистичке службе широм Србије, активан члан Српског лекарског друштва, писац бројних научних дела из области дерматовенерологије. Остаће запамћен и по томе што је једини проучавао лепру (губу), трагајући за њом по најзабаченијим крајевима Краљевине Србије.[1]

Јеврем Жујовић
Лични подаци
Датум рођења(1860-00-00)1860.
Место рођењаБеоград, Кнежевина Србија
Датум смрти14. јануар 1944.(1944-01-14) (83/84 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Пребивалиште Краљевина Србија,  Краљевина Југославија
НационалностСрбин
Научни рад
ПољеДерматовенерологија
ИнституцијаОдељење за кожне и венеричне болести Опште државне болнице у Београду
Познат поПревенцији полних болести у Србији

Као официр војске Србије, био је учесник Српско-бугарског рата (1885), Првог и Другог Балканског рата и Првог светског рата (1912 — 1918). Био је потпредседник Друштва Црвеног крста Краљевине Југославије и први председник новооснованог Удружења дерматовенереолога Краљевине Југославије. Добитник је многих награда и одликовања.[2]

Живот и каријера

уреди
Детињство и породично стабло

Родио се у Београду 1860. године, од оца Младена Жујовића и мајка Јелена, рођене Данић, из познатих породица које су генерацијама давала ратнике, политичаре и научнике. Угледна породица његовог оца предвођена Јевремовим дедом Миленком Жујовићем, бежећи од Османлија, преселила се у Србију из родне Сјенице почетком 19. века и настанили у Неменикући испод планине Космај. Миленко Жујовић (1756 — 1836), „отац породице”, учествовао је у Првом српском устанку и у њему страдо од задобијених рана. Миленков брат Јован (умро 1825), био је командант Карађорђеве војске, и учесник свих битака у Првом српском устанку.[3]

Отац Јеврема Жујовића, Младен Жујовић (1810 — 1899), био је један од првих српских официра школованих у Русији, члан Сентандрејске скупштине, био је службеник код кнеза Михајла, прво као градоначелника града Београда (25. 9. 1840 - до краја 1841),[4] потом као Државни саветник, начелник Главне војне команде у звању министра.[3]

Јован Жујовић (1856 — 1936), био је старији брат Јеврема Жујовића, оснивач српске геологије, професор на Универзитету у Београду, ректор гимназије, члан Српског ученог Друштво и Српске краљевске академија, њен председник и секретар, члан Југословенске академије наука и уметности у Загребу, члан више међународних и научних друштва и министар иностраних послова.[2]

Школовање

Гимназију је завршио у Београду 1878. године, а Медицински факултет у Паризу 1885. године. Две године касније (1887) у Париз је специјализираo дерматовенерологију, код водећег европског сифилолога тога доба професора Фурнијеа. Поново је боравио у Паризу на усавршавању у једној од париских болница, 1909. године.

Стручни рад

Медицином је почео да се бави 1885. као окружни лекар у Београду, a по окончању специјализације у Паризу 1888. године и повратка у Србију, од 1889. године обављао је дужност шефа Одељења за кожне и венеричне болести Опште државне болнице у Београду.[5][6]

После окончања Првог светског рата од 1919. године Жујовић је наставио да ради у Одељењу за кожне и венеричне болести Опште државне болнице у Београду, која је временом постала препозната по Јевремовим иновативним начинима рада и посвећености истраживању и сарадњи је са обновљеним и новооснованим дерматовенереолошким институције у Београду, Србији и Краљевини Југославији.[7][8]

Учешће у ратовима

Као припадник војске Србије и резервни санитетски официр учествовао је у:

  • Српско-бугарском рату (1885),
  • Првом и Другом Балканском рату
  • Првом светском рату, у коме је пратећи српску војску преко Албаније организовао кухиње, пољске и резервне војне болнице, при чему је и сам оболео од пегавог тифуса.

Др Јован Жујовић је у заслужену пензију отишао 1927. године. Преминуо је пред сам крај Другог светског рата, на јулијанску Нову годину, 14. јануара 1944. године, у својој кући у Улици краља Милана 42 у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду, не доживевши ослобађање своје земље, у чијем ослобађању је више пута учествовао.[9]

Дело

уреди

Искуство, знање, углед и ауторитет др Јеврем Жујовића били су окосница брзог послератног развоја дернматовенерологији у Краљевини Југославији. Његова помоћ у практичној настави дерматовенереологије у новооснованој Медицинској школи у Београду била је у другој и трећој деценији 20. века од изузетног значаја.

Као водећи дерматовенеролог 1927. године изабран је за првог председника новооснованог Југословенског дерматовенеролошког друштва.

Друге активности
  • Потпредсеник Друштва Црвеног крста Краљевине Југославије.
  • Члан Савета гувернера Лиге друштава Црвеног крста.
  • Председник Југословенског дерматовенеролошког друштва.

Признања

уреди

Др Јеврем Жујовић, за свој рад награђен је следећим одликовањима:

Извори

уреди
  1. ^ Marković P. Najgori trenuci srpske istorije [The worst moments of Serbian history]. Politika [kulturni dodatak]. 2011; Sept 10:3.
  2. ^ а б Žujović J. Biografija. Beograd: Arhiv Muzeja Srpskog lekarskog društva [kucani tekst sa potpisom autora: nezaveden]
  3. ^ а б Žujović Dj. Uspomene iz detinjstva Beograd: J. i G. Žujović; 1997.
  4. ^ „Председници Београдске општине, Скупштине града и градоначелници 1839-2014.”. Град Београд - Званична интернет презентација | Председници Београдске општине, Скупштине града и градоначелници 1839-2014. (на језику: српски). Приступљено 2021-12-20. 
  5. ^ Mihailović V. Istorija polnih bolesti u Srbiji do 1912. godine [The history of venereal diseases in Serbia up to 1912]. Beograd: Štamparija centralnog higijenskog zavoda; 1931
  6. ^ Bosiljka M. Lalević-Vasić History of dermatology and venereology in Serbia - part III/2: Dermatovenereology in Serbia from 1881 - 1918. Serbian Journal of Dermatology and Venereology. 4  159–165
  7. ^ Kićevac M. Klinika za kožne i venerične bolesti: У: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1920-1935. Beograd: Medicinski fakultet; 1935. рp.125-31.
  8. ^ Đorđević V. Laboremus! Pozdrav I kongresu srpskih lekara i prirodnjaka (prvih 100 godina u razvitku lekarske struke u Srbiji) In: Subotić VM, Kujunđić V, editors. Zbornik radova I kongresa srpskih lekara i prirodnjaka (održan 1904). Knjiga 1
  9. ^ Košanin N. Žujović Jovan. In: Stanojević St, editor. Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka. Knj. 1. Zagreb: Bibliografski zavod DD; 1928. str. 752-3.

Литература

уреди
  • Žujović J. Rapport de la Société de la Croix-Rouge des Serbes, Croates et Slovènes à la conférence régionale de l’Europe orientale sur les maladies vénériennes, décembre 1921, Prague. [Rukopis]. Beograd: Arhiv Muzeja SLD; 1921.
  • Kopša D. Kožne bolesti u srpskoj vojsci za vreme ratova 1912-1918. godine. Srp Arh Celok Lek. 2: 80—6. 1921.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).

Спољашње везе

уреди