Јегарски пашалук

Јегарски пашалук, односно Јегарски ејалет (осм. тур. ایالت اگی / Eyālet-i Egīr) био је једна од административних јединица Османског царства. Формиран је 1596. године, а постојао је до краја 17. века. Укључивао је делове данашњих дражава Мађарске, Србије и Словачке. Седиште пашалука је био град Јегар (Егер).

Јегарски пашалук Eyālet-i Egīr
1596.—1687.
Јегарски пашалук 1683. године
Главни град	Јегар
Регија	Средња Европа
Земља	Османско царство
Догађаји
Статус	Бивша покрајина
Владавина
• Облик	Пашалук
Историја
• Успостављено	1596.
• Укинуто	1687.
Претходник Следбеник Краљевина Угарска (Хабзбуршка монархија) Будимски пашалук (Османско царство) Краљевина Угарска (Хабзбуршка монархија) Војна крајина (Хабзбуршка монархија)

Назив пашалука

Мапа на којој се види јужни део Јегарског пашалука, средина 17. века

Пашалук је добио име по административном седишту Јегру (Егеру).

• Име пашалука на старотурском језику је било (Eyâlet-i Egir)
• На данашњем турском језику (Eğri Eyaleti)
• На мађарском језику (Egri vilajet)

Административна подела

Пашалук је укључивао следеће санџаке:

• Санџак Сегедин (Segedin)
• Санџак Солнок (Sonluk)
• Санџак Сечењ (Seçen)
• Санџак Хатван (Hatvan)
• Санџак Керман (Kerman)
• Санџак Ноград (Nograd)
• Санџак Филек (Filek)

Демографија

Становништво овог пашалука се састојало од Мађара и Словака (који су живели претежно на северу пашалука), затим Срба (који су живели претежно на југу пашалука), муслимана који су били различитог етничког порекла, Рома и осталих мањих етничких група.

Види још

• Будимски пашалук
• Варадински пашалук
• Темишварски пашалук
• Кањишки пашалук
• Историја Србије у Османском царству
• Мађарска под Османлијском управом

Литература

• Ђере, Золтан (2002). „Од Мохачке битке до смрти цара Јозефа II”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 184—380. 
• Ђурђев, Бранислав; Зиројевић, Олга (1988). „Опширни дефтер Сегединског санџака”. Мешовита грађа (Miscellanea). 17-18: 7—79. 
• Зиројевић, Олга (1970). „Управна подела данашње Војводине и Славоније у време Турака”. Зборник за историју. Матица српска. 1: 11—26. 
• Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска. 
• Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. 1. Нови Сад: Матица српска. 
• Самарџић, Радован (1993). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114. 
• Самарџић, Радован (1993). „Срби у ратовима Турске до 1683”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 115—424. 
• Тричковић, Радмила. „Јунаци дугог рата”. Старина Новак и његово доба. Београд: САНУ. стр. 41—64. 
• Hegyi, Klára (2000). „The Ottoman Network of Fortresses in Hungary”. Ottomans, Hungarians, and Habsburgs in Central Europe: The Military Confines in the Era of Ottoman Conquest. Leden-Boston-Köln: Brill. стр. 163—193. 

Спољашње везе

• Мапа