Темишварски пашалук
Темишварски пашалук или Темишварски ејалет је био административна јединица првог степена (провинција) у Османском царству. Овај пашалук је већим делом био лоциран у Банату, а поред Баната, пашалук је укључивао и област северно од реке Мориш и област око река Кереш и Кереш-ер. Данас је ова територија подељена између три државе: Мађарске, Румуније и Србије.
| Темишварски пашалук Eyālet-i Temešvār | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Средња Европа | ||
| Земља |  Османско царство
| ||
| Главни град | Темишвар, Јенопоље | ||
| Друштво | |||
| Званични језици | турски, говорни језици: српски, румунски, мађарски | ||
| Религија | Ислам, Православље, Католицизам | ||
| Владавина | |||
| Облик владавине | Пашалук | ||
| Титула владара | Паша | ||
| Оснивање | 1552. | ||
| Престанак | 1716. | ||
| Статус | Бивша покрајина | ||
| Догађаји | |||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
.svg){kind=small}
|
| ||
| Портал:Историја | |||
Садржај
НазивУреди
Пашалук је добио име по административном седишту Темишвару.
- Име пашалука на старотурском језику је било Eyâlet-i Temeşvar и Eyâlet-i Tımışvar,
- На данашњем турском језику Temeşvar Eyaleti и Tamışvar Eyaleti
- На румунском језику Eialetul Timişoarei и Paşalâcul Timişoara
- На мађарском језику Temesvári ejálet
ИсторијаУреди
Темишварски ејалет је основан 1552. године, када је регион освојен од стране Османског царства. Ово подручје је у име Османског царства освојио муслимански Србин Мехмед-паша Соколовић, а у освајању Баната су му тада помогли месни банатски Срби.
Ејалет је постојао све до 1716. године, када су Турци истерани одатле и област је тада потпала под власт Хабзбурга. Хабзбурзи су 1718. године од ове области направили нову покрајину коју су назвали Тамишки Банат.
СтановништвоУреди
Становништво овог пашалука је углавом било састављено од православаца Срба и Румуна. Административно средиште је био град Темишвар, данас у Румунији.
Административне јединицеУреди
1552.Уреди
Пашалук је свој територијални процват имао 1552. године и укључивао је следеће санџаке:
- Санџак Темишвар (Tamışvar)
- Санџак Липова (Lipva)
- Санџак Чанад (Çanad)
- Санџак Ђула (Küle)
- Санџак Морава (Morava ?)
- Санџак Инеј (Yanova)
- Санџак Бешлек (Beşlek) или Бечкерек (Beçkerek)
- Санџак Лугош (Logoş)
- Санџак Карансебеш (Şebeş)
- Санџак Велики Варадин (Varat)
- Санџак Касаш (Kacaş)
1660.Уреди
Санџаци Велики Варадин (Varat), Лугош (Logoş), Касаш (Kacaş), Бешлек (Beşlek) и Јанова (Yanova), су 1660. године издвојени из пашалука и постали су део новог Варадинског пашалука (ејалета).
Пре 1699.Уреди
Пре склапања Карловачког мира 1699. године, пашалук се састојао из следећих санџака:
Беглербези темишварског пашалукаУреди
- Казим-бег (1552—1554).
ЛитератураУреди
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска.
- Крешић, Огњен (2012). „Петровићев санџак” (PDF). Историјски часопис. 61: 129—143. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 3. 2018. Приступљено 20. 7. 2018.
- Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.
