Темишварски пашалук
Темишварски пашалук или Темишварски ејалет (осм. тур. Eyālet-i Temešvār) је био административна јединица првог степена (пашалук) у Османском царству. Основан је 1552. године, а постојао је све до 1716. године. Овај пашалук је обухватао цео Банат и доње Поморишје, као и јужни део Кришане. Данас је ова територија подељена између три државе: Мађарске, Румуније и Србије. На подручју овог пашалука живели су Мађари, Румуни и Срби. Становништво је било римокатоличке, протестантске и православне вероисповести, а у већим местима било је и муслимана.[1][2]
| Темишварски пашалук Eyālet-i Temešvār | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1552.—1716. | |||||||||
 Темишварски пашалук средином 17. века | |||||||||
| Главни град | Темишвар, Јенопоље | ||||||||
| Регија | Средња Европа | ||||||||
| Земља |  Османско царство | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | Пашалук | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1552. | ||||||||
• Укинуто | 1716. | ||||||||
| |||||||||
Назив уреди
Пашалук је добио име по административном седишту Темишвару.
- Име пашалука на старотурском језику је било Eyâlet-i Temeşvar и Eyâlet-i Tımışvar,
- На данашњем турском језику Temeşvar Eyaleti и Tamışvar Eyaleti
- На румунском језику Eialetul Timişoarei и Paşalâcul Timişoara
- На мађарском језику Temesvári ejálet
Историја уреди
Темишварски ејалет је основан 1552. године, када је регион освојен од стране Османског царства. Ово подручје је у име Османског царства освојио муслимански Србин Мехмед-паша Соколовић, а у освајању Баната су му тада помогли месни банатски Срби.
Ејалет је постојао све до 1716. године, када су Турци истерани одатле и област је тада потпала под власт Хабзбурга. Хабзбурзи су 1718. године од ове области направили нову покрајину коју су назвали Тамишки Банат.
Становништво уреди
Становништво овог пашалука је углавом било састављено од православаца Срба и Румуна. Административно средиште је био град Темишвар, данас у Румунији.
Административне јединице уреди
1552. уреди
Пашалук је свој територијални процват имао 1552. године и укључивао је следеће санџаке:
- Санџак Темишвар (Tamışvar)
- Санџак Липова (Lipva)
- Санџак Чанад (Çanad)
- Санџак Ђула (Küle)
- Санџак Молдава (Modava)
- Санџак Јенова (Yanova)
- Санџак Бешлек (Beşlek)
- Санџак Бечкерек (Beçkerek)
- Санџак Лугош (Logoş)
- Санџак Себеш (Şebeş)
- Санџак Варадин (Varat)
- Санџак Касаш (Kacaş)
Друга половина 17. века уреди
Санџаци Велики Варадин (Varat), Лугош (Logoş), Касаш (Kacaş), Бешлек (Beşlek) и Јанова (Yanova), су 1660. године издвојени из пашалука и постали су део новог Варадинског пашалука (ејалета).
Пре турског освајања Лугошко-карансебешке бановине (1658), Темишварском пашалуку је придодат и новостворени Санџак Лугош (Logoş), а каснје се помињу Санџак Чаково (Çakova) и Санџак Панчево (Pançova), 1695. године.[3]
Након 1699. уреди
Након склапања Карловачког мира 1699. године, према попису из 1701-1702. године,[4] пашалук се састојао из следећих санџака:
Беглербези темишварског пашалука уреди
- Казим-бег (1552—1554).
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Пејин 2010, стр. 133-168.
- ^ Лемајић 2013, стр. 7-27.
- ^ Зиројевић 1970, стр. 11-26.
- ^ Kılıç 1997, стр. 48-49.
Литература уреди
- Dávid, Géza (2000). „An Ottoman Military Career on the Hungarian Borders: Kasim Voyvoda, Bey, and Pasha”. Ottomans, Hungarians, and Habsburgs in Central Europe: The Military Confines in the Era of Ottoman Conquest. Leden-Boston-Köln: Brill. стр. 265—297.
- Ђере, Золтан (2002). „Од Мохачке битке до смрти цара Јозефа II”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 184—380.
- Зиројевић, Олга (1970). „Управна подела данашње Војводине и Славоније у време Турака”. Зборник за историју. Матица српска. 1: 11—26.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Káldy-Nagy, Gyula (2000). A csanádi szandzsák 1567. és 1579. évi összeírása. Szeged: Csongrád Megyei Levéltár.
- Kılıç, Orhan (1997). 18. Yüzyılın İlk Yarısında Osmanlı Devleti'nin İdari Taksimatı: Eyalet ve Sancak Tevcihatı. Elazığ: Şark Pazarlama.
- Крешић, Огњен (2012). „Петровићев санџак” (PDF). Историјски часопис. 61: 129—143.
- Крстић, Александар (2010). „Банат у средњем веку”. Банат кроз векове: Слојеви култура Баната: Зборник радова. Београд: Вукова задужбина. стр. 65—90.
- Лемајић, Ненад (2013). „Српско становништво Баната и Поморишја у XV и XVI веку” (PDF). Средњовековна насеља на тлу Војводине: Историјски догађаји и процеси. Сремска Митровица: Историјски архив Срем. стр. 7—27.
- Пача, Арпад (2007). „Срби и Мађари у Чанадском санџаку у другој половини XVI века”. Српско-мађарски односи кроз историју. Нови Сад: Филозофски факултет. стр. 87—103.
- Пејин, Јован (2010). „Банат под турском окупацијом”. Банат кроз векове: Слојеви култура Баната: Зборник радова. Београд: Вукова задужбина. стр. 133—168.
- Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. 1. Нови Сад: Матица српска.
- Самарџић, Радован (1993). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
- Самарџић, Радован (1993). „Срби у ратовима Турске до 1683”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 115—424.
- Hegyi, Klára (2000). „The Ottoman Network of Fortresses in Hungary”. Ottomans, Hungarians, and Habsburgs in Central Europe: The Military Confines in the Era of Ottoman Conquest. Leden-Boston-Köln: Brill. стр. 163—193.
