Википедија

Јелена Ђуровић

Јелена Ђуровић (Београд, 13. јул 1973) српска и црногорска је новинарка, списатељица и политичка активисткиња. Јелена је била оснивач и Потпредседница Јеврејске заједнице Црне Горе.[1][2] Председница је борда OJC SEE[3] и чланица Савјета Црногорске националне заједнице Београда.[4] Живи у Београду и Подгорици. Као новинар, бави се филмском и ТВ критиком.[5]

Јелена Ђуровић
Јелена Ђуровић на промоцији романа „Краљевство“, Београд, Новембар 2004.
Лични подаци
Датум рођења(1973-07-13)13. јул 1973. (50 год.)
Место рођењаБеоград, СФРЈ
ДржављанствоЦрна Гора, Србија
Породица
РодитељиВукашин Ђуровић
Светлана (Давидовац) Ђуровић

Биографија уреди

Јелена је рођена у породици јеврејско-црногорског порекла. Баба и деда по оцу су били партизани у НОБ-у. Mајчин део фамилије припадао је јеврејском социјалистичком покрету Бунд.

Књижевност уреди

Дипломирала је Позоришну и радио продукцију на Факултету драмских уметности у Београду, али од театра убрзо одустаје.[6]

Како се током деведесетих специјализовала за област односа са јавношћу, Јелена у периоду 2000—2004. године ради у маркетиншким агенцијама. Током овог периода завршава и објављује роман „Краљевство”, чији је део објављен и у књизи „Voices from the faultline”.[7]

Искуства у адвертајзингу и активност на српској политичкој сцени дају јој инспирацију за наредни роман, „30. фебруар”, објављен у октобру 2011. године. По речима саме ауторке, ово је „љубавна прича о крају света”, док је један од рецензената, Димитрије Војнов, написао[8]: „Ово је роман о свима онима које су понекад уништили љубав, правда и Срби.”

Стил уреди

Фасцинација антиутопијом, сатиром и трансгресијом осећа се у „Краљевству”, где је подсмевање историји и појму нације један од кључних мотива. „Краљевство” преиспитује и мета-религиозна кабалистичка учења, слично начину на који то ради филм Пи Дарена Аронофског. Иако за себе тврди да је атеиста[9], Ђуровићева често истиче своје јеврејско порекло[10][11] и поштовање према традицији и култури јеврејске заједнице.

Новинарство уреди

Ђуровићева је средином деведесетих завршила тромесечни новинарски курс финансиран од стране тадашњег Сорош фонда Југославија. Од 1994. до 1995. радила је на радију „Студио Б” као аутор и уредник емисије „Time in”, коју је такође спонзорисао Сорош Фонд.

Од октобра 2005. краће време је уређивала блог „Агит Поп” чији је мото цитат из Фројдовог писма Ајнштајну, написаног у Бечу, септембра 1932: „Драги професоре Ајнштајн… можемо да кажемо једно: све што подстиче развој културе, истоврмено делује против рата…”[12] и писала за исти, као и за неколико српских новина.[13]

Од почетка 2009. са драматургом Иваном Велисављевићем[14] водила је емисију о филму и поп култури „Специјално неваспитање”, као и емисију „Слободна или смрт”, која се бавила еманципацијом и улогом жена у политици, уметности и друштву. Овај програм уређивала у сарадњи са српском глумицом Леном Богдановић.

У јануару 2011. године Јелена покреће портал агитпоп.ме Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2015) на којем наставља да обрађује теме из културе и критикује појаве у друштву које се противе демократским принципима. Прокламовани циљеви портала су: „Србија у ЕУ. Србија у НАТО. Стоп културном геноциду државних медија. Смањење утицаја цркве на друштво. Стоп култур-расизму. Стоп историјском ревизионизму. Помирење са суседима. Хапшење ратних злочинаца. Сва права мањинама.”[15]

Од марта 2013. године емисија Агитпоп се емитује на националном радију Б92.[16]

Приватни живот уреди

Јелена Ђуровић је од 2004. до 2008. била у браку са српским сликаром Мироном Мутаовићем.

Јелена се 31. јануара 2009. удала за Томицу Орешковића, наводно потомка народног хероја Марка Орешковића.

Референце уреди

  1. ^ Јелена Ђуровић, нова потпредсједница ЈЗЦГ
  2. ^ „Euro-Asian Jewish Congress – New Vice president of the Jewish Community of Montenegro”. Архивирано из оригинала 4. март 2016. г. Приступљено 29. август 2015. 
  3. ^ „Organization for Jewish Cooperation in Southeastern Europe”. OJC SEE. Архивирано из оригинала 30. 06. 2019. г. Приступљено 30. 6. 2019. 
  4. ^ Мирко Зечевић предсједник Црногорске националне заједнице Београда
  5. ^ MondoPop
  6. ^ Интервју Јелене Ђуровић часопису Gay-Serbia: http://www.gay-serbia.com/intervju/2004/04-07-05-jelena-djurovic/index.jsp?aid=1437
  7. ^ „ZayuPress ... VOICES FROM THE FAULTLINE – A Balkan Anthology”. www.zayupress.com. 
  8. ^ Posted by 30.februar (10. октобар 2011). „30.februar: Dimitrije Vojnov o romanu „30.februar””. Tridesetifebruar.blogspot.com. Приступљено 4. 1. 2012. 
  9. ^ Едиторијал магазина „Кварт”, март 2009.: http://2.bp.blogspot.com/_caaFwRlZM8E/SZxaBAZbeZI/AAAAAAAALy8/a5sqhJ7YFWg/s1600-h/macasev-kvart4.jpg
  10. ^ „at Jelenadjurovic.com”. www.jelenadjurovic.com. Архивирано из оригинала 22. 09. 2008. г. 
  11. ^ Israel hayom: A Jewish identity resurfaces, Ronen Dorfan, 25. 5. 2012, Приступљено 2. март 2013. (језик: енглески)
  12. ^ „A letter from Freud to Einstein”. Архивирано из оригинала 09. 07. 2012. г. 
  13. ^ Списак текстова које је Јелена писала и/или уређивала у магазинима КЕМП, ФААР и Глас: http://agitpopmagazine.blogspot.com/
  14. ^ „Novi kadrovi – biografije ucesnika”. novikadrovi.net. Архивирано из оригинала 25. 04. 2009. г. 
  15. ^ „More. News.”. agitpop.me.  Текст „ Agitpop.me” игнорисан (помоћ)
  16. ^ Агитпоп на радију Б92
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јелена_Ђуровић&oldid=26652480”