Лена Богдановић
Лена Богдановић (Нови Сад, 29. децембар 1974) српска је филмска, телевизијска и позоришна глумица. Кћерка је новинара Душка Богдановића.[1]
| Лена Богдановић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. децембар 1974. |
| Место рођења | Нови Сад, СФРЈ |
| Веза до IMDb-а | |
БиографијаУреди
.jpg)
Лена Богдановић је завршила Карловачку гимназију, а глуму дипломирала на Академији уметности у Новом Саду, 1997. године у класи професора Бранка Плеше.[2]
Од 1997. до 2000. године била је члан ансамбла Позоришта младих у Новом Саду, а од 2000. године ансамбла драме Српског народног позоришта.
Игра и на филму и телевизији. Била је учесница шоуа који се емитовао на Првој српској телевизији Плес са звездама.[1]
ФилмографијаУреди
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1990.-те | |||
| 1999. | Morte di una ragazza perbene | Девојка | |
| 2000.-те | |||
| 2000. | L' Impero | ||
| 2000. | Il Furto del tesoro | Нунзиа | |
| 2001. | Све је за људе | Розамунда | |
| 2003. | 011 Београд | ||
| 2004. | Матилда | ||
| 2004. | Да није љубави, не би свита било | Докторка | |
| 2005. | Поглед са Ајфеловог торња | Ирена | |
| 2005. | Потера за срећ(к)ом | Спикерка | |
| 2005. | Идеалне везе | Докторка Ивана | |
| 2006. | Три линије љубави | Водич | |
| 2007. | Аги и Ема | ујна[3] | |
| 2007. | Оно наше што некад бејаше | примадона | |
| 2007-2008. | Завера | Јана Царић | |
| 2008. | Милош Бранковић | Соња | |
| 2009. | Друг Црни у НОБ-у | Другарица Розалија | |
| 2009. | Ђавоља варош | Марна | |
| 2010.-те | |||
| 2010. | Српски филм | докторка | |
| 2010. | Плави воз | директорка школе | |
| 2012. | Доктор Реј и ђаволи | Нада | |
| 2012. | Плави воз (ТВ серија) | директорка школе | |
| 2011-2015. | Жене са Дедиња | Алиса Велебит | |
| 2018. | Истине и лажи | Зора | |
| 2019. | Погрешан човек | Соња Иванов | |
| 2022- | Од јутра до сутра | Симонида | |
ПозориштеУреди
- Александар Пушкин: „Евгеније Оњегин“;
- Јован Стерија Поповић: „Женидба и удадба“;
- Тенеси Вилијамс: „Трамвај звани жеља“;
- Даница, Бранислав Нушић: „Ожалошћена породица“, режија Дејан Мијач;
- Милева, Милош Николић: „Светислав и Милева“, режија Воја Солдатовић;
- флаута, Жан Ануј: „Женски оркестар“, режија Воја Солдатовић;
- Рада, Весна Радовановић: „The grateful alive“, режија Милош Пушић;
- Лизет, Иван Лалић: „Љубав у Савамали“, режија Даријан Михајловић.[2]
ИзвориУреди
- ^ а б „Lena Bogdanović Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2018-04-23. Приступљено 2021-02-02.
- ^ а б „Кроз Звездарин телескоп: Лена Богдановић”. Звездара Театар (на језику: енглески). 2018-12-25. Приступљено 2021-02-02.
- ^ Крстарица: „Аги и Ема“ Архивирано на сајту Wayback Machine (12. децембар 2011), 25.10.2007, приступ 18.4.2013
Спољашње везеУреди
- Лена Богдановић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Лена Богдановић на сајту PORT.rs (језик: српски)