Википедија

Јелена Божовић Ђорђевић

српски вајар

Јелена Божовић Ђорђевић (Београд, 1983) српска је вајарка.[1]

Јелена Божовић Ђорђевић
Лични подаци
Датум рођења(1983-07-10)10. јул 1983. (40 год.)
Место рођењаБеоград, СФРЈ
Уметнички рад
Пољевајарство
Биста Зорана Радмиловића
Биста Салка Ћоркана
Биста песника Мике Антића
Скулптура Лусиан Фројд
Скулптура Марина Абрамовић
Скулптура Петар Лубарда
Вајарско остварење Лазаррус
Скулптура Мића Поповић

Биографија уреди

У Београду је 2005. године завршила Школу за дизајн и стекла звање техничар дизајна графике. Школовање је наставила на Београдској политехници од 2005. до 2007. године. Уписала је 2007. године Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду, на којем је дипломирала 2012. године. На истом факултету је докторирала 2020. године, темом АТЕЉЕ – Интерактивна меморијална скулптура.[2]

Била је сарадник у настави на Факултету примењених уметности у Београду на предметима Вајање основе и Вајање и ентеријер, од 2014 до 2017. године.

Редовни је члан трочланог савета Градске галерије Вишеград од 2018. године и селектор Међународне ликовне колоније (МЛК) Вишеград од 2019. године.

Учествовала је као уметник у извођењу више јавних споменика, аутора Миодрага Живковића, Зорана Ивановића, Слободана Савића и Игора Ђорђевића.

Скулптуре у јавном простору уреди

  • Мук – Његош, ОШ „Петар Петровић Његош”, Врбас 2012.
  • Споменик Милунки Савић, Инђија, 2017.
  • Свети Сава, Парк великана, Источно Сарајево, 2020.[3]
  • Патријарх Павле, Парк великана, Источно Сарајево, 2020.
  • Петар Зимоњић, Парк великана, Источно Сарајево, 2020.
  • Степа Степановић, Парк великана, Источно Сарајево, 2020.
  • Стака Скендерова, Парк великана, Источно Сарајево, 2020.
  • Стеван Попов, Парк великана, Источно Сарајево, 2020.
  • Срђан Кнежевић, Парк великана, Источно Сарајево, 2020.
  • Јован Дучић, Парк великана, Источно Сарајево, 2020.
  • Алекса Шантић, Парк великана, Источно Сарајево, 2020.
  • Др Миодраг Лазић, Парк великана, Источно Сарајево, 2020.
  • Еволуција – Београдски читач, у реализацији за Источно Ново Сарајево.

Самосталне изложбе уреди

  • "Београдска политехника", Аrte reale, Милано, 2010.
  • Циклус, изложба скулптура, Уметничка галерија „Стара капетанија”, Београд, 2015.[4]
  • Лица, Центар за културу Деспот Стефан српски, Деспотовац, 2016.
  • Земља је наша судбина, Галерија 96, Приједор, 2016.
  • Ехо, СКЦ Београд, фебруар 2018.
  • Exo2, НКЦ Ниш, фебруар 2018.
  • Стазе, лица, предели, Градска галерија, Вишеград, мај 2018.
  • Eхо3, Градска галерија, Косовска Митровица 2019.[5]
  • АТЕЉЕ – докторски уметнички пројекат, СКЦ, Београд, 2019.[6]
  • Ракурс, Градска галерија, Вишеград, БиХ, 2019.
  • Ракурс, КЦ Источно Ново Сарајево, БИХ, 2019.
  • Its not all the black, Кућа краља Петра, Београд, 2019.
  • МЛК Вишеград 25, Градска галерија, Вишеград 2019.
  • Ракурс, ЦЗК Ново источно сарајево, Сарајево 2019.
  • Ракурс, Градска галерија Вишеград, БиХ, 2019.
  • Свети Симеон добрићевски, КЦ Билећа, Билећа 2020.
  • Видовданска хуманитарна изложба, КЦ Источно Ново Сарајево, 2020.

Групне изложбе уреди

  • Цртеж и акварел, Галерија Београд, Београд, 2007.
  • Terratorija, на БЕЛЕФ-у, Трг Републике и двориште Факултета примењених уметности, Београд 2008.
  • Профил, изложба студената одсека Примењено вајарство, Галерија клуба ваздухопловства војске Србије, Београд 2010.
  • Зорану Радмиловићу – песници и ликовни уметници, Зајечар, издавач „Терција”, 2011.
  • Диплома 2012, дипломска изложба студената Факултета примењених уметности у Београду, Музеј примењених уметности Београд. 2012.
  • Јунаци и њихови коњи, Галерија КЦ „Лаза Костић”, Сомбор, 2014.
  • Изложба Београдских читача, Хол РТС-а, Београд 2015.
  • Младост, Галерија Србија, Ниш и Галерија Куће легата, Београд, 2015.
  • Гуњ, Атријум Етнографског музеја, Београд, 2016.
  • Фигурација, СКЦ, Београд, 2017.
  • VII Новогодишња изложба крагујевачких уметника, Галерија АРТ, Крагујевац, 2018.
  • МЛК Вишеград 25, Градска галерија Вишеград, 2018.
  • Новогодишња изложба крагујевачких уметника, Галерија АРТ, Крагујевац, 2019.

Ликовне колоније уреди

  • Terratorija, Кикинда 2008.
  • Вратарница, Вратарница, 2010.
  • Terratorija, Кикинда 2014.
  • Колут Мандић, Шебеш Фок, 2014.

Интернационални симпозијуми уреди

  • Х Симпозијум цртежа и музике, Приједор, 2016.
  • 25. Међународна ликовна колонија Вишеград.
  • 26. Међународна ликовна колонија Вишеград.
  • Свети Симеон Добрићевски, Билећа, 2020.[7]
  • Бели вук, Источно Сарајево, 2020.

Културне манифестације уреди

  • 42. Вишеградске стазе, самостална изложба, Градска галерија Вишеград, 2019
  • Принципови дани, самостална изложба, КЦ Истачно Ново Сарајево, 2019

Награде и признања уреди

  • Награда за најбољи портрет одсека Примењено вајарство, Факултет примењених уметности, Универзитет уметности у Београду, 2011.
  • Друга награда на конкурсу за идејно решење споменика на конкурсу „Београдски читач” 2015.
  • Прва награда за идејно решење споменик Милунка Савић, Инђија 2017.
  • Друга награда симпозијума „Х”, Приједор, 2016.

Извори уреди

  1. ^ „Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду” (PDF). Извештај комисије. Приступљено 2. 12. 2020. 
  2. ^ „Jelena Božović Đorđević: Atelje”. Arte. Приступљено 2. 12. 2020. 
  3. ^ „ISTOČNO NOVO SARAJEVO: PARK "VELIKANA" SUGRAĐANIMA NA POKLON (FOTO)”. Princip News. Приступљено 2. 12. 2020. [мртва веза]
  4. ^ „Jelena i Stefan - Skulpture”. Art magazin. Приступљено 2. 12. 2020. 
  5. ^ „Izložba skulptura Jelene Božović Đorđević u galeriji Fakulteta umetnosti”. Kossev. Приступљено 2. 12. 2020. 
  6. ^ „JELENA BOŽOVIĆ ĐORĐEVIĆ (1983): ATELJE - doktorska umetnička izložba iz oblasti vajarstva”. SEE cult. Приступљено 2. 12. 2020. 
  7. ^ „KAMEN VEČITA INSPIRACIJA: U Bileći ovog vikenda završena 9. likovna kolonija, gde su stvarala 23 umetnika”. Новости. Приступљено 2. 12. 2020. 

Спољашње везе уреди

 
Јелена Божовић Ђорђевић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јелена_Божовић_Ђорђевић&oldid=26107938”