Јованка Николић

Јованка Николић (Нови Сад, 16. децембар 1952Нови Сад, 8. јануар 2017[1]) била је српска ауторка прозе, поезије и поезије за децу.

Јованка Николић
Јованка Николић, писац.jpg
Ауторка, 2015.
Пуно имеЈованка Николић
Датум рођења(1952-12-16)16. децембар 1952.
Место рођењаНови Сад, Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Датум смрти8. јануар 2017.
Место смртиНови Сад,  Србија
СупружникЈован Зивлак (1947), писац
ПериодСавремена књижевност

Дипломирала је на Вишој педагошкој школи (физичко васпитање) на Универзитету у Новом Саду и Факултету драмских уметности у Београду (организација сценских и културно-уметничких делатности).

Била запослена у установама које су се бавиле организацијом спорта. Дуже време бавила се спортском кореографијом за свечаности посвећене великим спортским и друштвеним догађајима.

Пише поезију, прозу и књиге за децу. У њеној прози којој је највише посвећена, како каже В. Гвозден, „Предмети дате реалности се разарају да би се створила самостална слика обележена проблемом идентитета, заљубљености и самозаљубљености, немоћи, усамљености, привржености – категорија које су подложне, на овај начин посматране, бројним искривљавањима и иронијским обртима.“

Јованка Николић живи и ради у Новом Саду.

ДелаУреди

  • Јованка Николић до сада је објавила следеће књиге:
  • „Лепет“ (песме), Матица српска, Нови Сад 1980;
  • „О разним стварима“ (песме за децу), Драганић, Београд 1999;
  • “Мену“ (кратке приче), КОВ, Вршац 1985;
  • „Од предвечерја до праскозорја“ (кратке приче), КОВ, Вршац 1994;
  • „Извесни периоди у сто фрагмената“ (роман), РАД, Београд 1997;
  • „Тако сам те волео“ (књига прозе) Драганић, Београд 1999;
  • „Приче из старине“ (роман), Светови, Нови Сад 2006. године[2]

РеференцеУреди