Јован Анђел од Срема
Јован Анђел од Срема (грч. Ἰωάννης Ἄγγελος [Ioánnes Ángelos], мађ. Angelos János; око 1193–1259), такође познат као Добри Јован (грч. Καλοϊωάννης [Kaloioannes], мађ. Kaloján), био је византијски принц и угарски управник Срема (1235–1254).
Јован Анђел | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Јован Анђел |
Датум рођења | 1193. |
Датум смрти | 1259. |
Породица | |
Супружник | Матилда од Вијандена |
Потомство | Јелена Анђел |
Родитељи | Исак II Анђел Маргарета Угарска |
Династија | Анђели |
управник Срема | |
Период | 1235–1254. |
Претходник | нема |
Наследник | Ростислав Михаилович |
Биографија
уредиЈован је био син византијског цара Исака II Анђела (1185–1195) и Маргарете Угарске, ћерке угарског краља Беле III (1172–1196) и сестре краља Емерика (1196–1204). Имао је две полусестре и једног полубрата: Еуфросину Анђелину, Ирену Анђелину и Алексија IV. Имао је и рођеног брата, Манојла Анђела (после 1195. — око 1212). Угарски краљ Андрија II Арпад (1205–1235) дао је своме нећаку Срем и околину, односно јужни део Саве са Београдом, Мачвом и Браничевом. Јован је овим територијама владао до 1254. године. Бела IV (1235–1270) је именовао Јована Анђела за управника Срема, а избеглог руског принца Ростислава Михаиловича за управника Славоније. Тиме је формирао систем бановина на југу и истоку своје државе који ће је бранити од спољашњих непријатеља. Други извор тврди да је Јован владао Сремом и Бачком око 1230. године. Папа Хонорије III је 1221. године захтевао да се јеретици (богумили) истребе из Босне. Његов легат, Анконио, није могао да за крсташки рат придобије Дубровчане. Умро је приликом свог боравка у Босни. Калочки надбискуп, Угрин Чак, предложио је Андрији II да поведе крсташки рат против босанских јеретика. Папа му је обећао све земље из које протера јеретике. Међутим, поход није изведен јер је у то време Андрија донео Златну булу (1222). То је период хладних односа између угарске круне и папства. Угрин Чак је Јовану дао 200 сребрних марака да изврши задатак. Јован је новац узео, а рат против богумила није покренуо.
Јован се оженио Матилдом, ћерком Маргарете од Куртенеа (сестре латинских царева Роберта и Балдуина II) и Хенрија I од Вијандена. Имали су барем једну ћерку: Марију Анђелину. Она се удала за Анселма од Каје. Карло I Сицилијански је Марији 1280. године издао документ којом јој дозвољава да из Апулије отпутује у Србију у посету својој сестри, краљици Јелени Анжујској.
Породично стабло
уреди16. Манојло Анђел | ||||||||||||||||
8. Константин Анђел | ||||||||||||||||
4. Андроник Дука Анђел | ||||||||||||||||
18. Алексије I Комнин | ||||||||||||||||
9. Теодора Комнина Анђелина | ||||||||||||||||
19. Ирина Дукина | ||||||||||||||||
2. Исак II Анђел | ||||||||||||||||
5. Еуфросина Кастамонитиса | ||||||||||||||||
1. Јован Анђел | ||||||||||||||||
24. Бела II | ||||||||||||||||
12. Геза II | ||||||||||||||||
25. Јелена Вукановић | ||||||||||||||||
6. Бела III | ||||||||||||||||
26. Мстислав I Велики | ||||||||||||||||
13. Еуфросина Кијевска | ||||||||||||||||
27. Љубава Дмитријевна | ||||||||||||||||
3. Маргарета Угарска | ||||||||||||||||
28. Херве II од Донзија | ||||||||||||||||
14. Рене од Шатијона | ||||||||||||||||
7. Агнеса од Антиохије | ||||||||||||||||
30. Боемунд II од Антиохије | ||||||||||||||||
15. Констанца Антиохијска | ||||||||||||||||
31. Алиса Антиохијска | ||||||||||||||||
Литература
уреди- Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
- Z. J. Kosztolnyik (1996). Hungary in the thirteenth century. East European Monographs. Szerem region Beyond
- Gyula Moravcsik (1970). Byzantium and the Magyars. Adolf M. Hakkert
- Henry Charles Lea . . Library of Alexandria. Lea, Henry Charles (1956). A History of the Inquisition of the Middle Ages (Complete). Library of Alexandria. стр. 993. ISBN 978-1-4655-2724-0.
- McDaniel, Gordon L. (1984). „On Hungarian-Serbian Relations in the Thirteenth Century: John Angelos and Queen Jelena” (PDF). Ungarn-Jahrbuch. 12 (1982-1983): München, 1984: 43—50.
- Historisches Jahrbuch. K. Alber. 1951.