Јозеф Лап
Јозеф Лап (нем. Josef Lapp; Качарево (Францфелд), Аустроугарска, 18. октобар 1909 — Хамбург, Немачка, 18. фебруар 1993) је био Дунавски Шваба и вицебан Баната од 1941. до 1944. године.
Јозеф Лап | |
---|---|
Датум рођења | 18. октобар 1909. |
Место рођења | Качарево, Аустроугарска |
Датум смрти | 18. фебруар 1993.83 год.) ( |
Место смрти | Хамбург, Немачка |
Каријера
уредиЈозеф Лап је одрастао као син фармера. Од 1915. године похађао је мађарску основну школу у Францфелду, 1921. је прешао у немачку гимназију у Панчеву, затим од 1925. до 1929. године српску државну гимназију. Касније се оженио 1936.
Младост
уредиЈозеф Лап је потомак Георга Лапа из Гунделфингена/Брајсгауа, [1] који је био један од првих досељеника у Францфелд у Банату 1791. [2]. Францфелд се налазио у „војној крајини“, [3] појасу територије дугом неколико стотина километара, опустошеној ратовима и епидемијама, северно од територија на којима су доминирали Турци на Балкану.
Јозеф Лап је 1925. године, да би научио српски језик, отишао у Панчево код очевог ратног саборца из Првог светског рата, где је живео четири године. У овој кући, био је третиран као рођени син, са овим српским паром искусио је да сукоби балканских етничких група никако нису неизбежни. Јозеф Лап је касније, као вицебанус у Банату, вишеструко доказао свој толерантни, разумевајући и уравнотежен однос према другим етничким групама. Током студија у Инзбруку, Јозеф Лап се придружио "Ферајн Дојтчер Штудентен Инзбрук". [4] Ово братство је сматрало да има посебну одговорност да пружи културну подршку немачким етничким групама које живе ван немачких и аустријских граница.
Студије и почетак каријере
уредиЈозеф Лап је студирао и дипломирао право у Загребу од 1929. до 1937. године, са прекидима у виду студијске посете Инзбруку између 1930. и 1933. и служења војног рока у југословенској војсци од 1934. до 1936. године. Након положеног испита за резервног официра, Лап је постављен за поручника резервног састава. [5] Од 1937. Јозеф Лап је радио као адвокат у локалном и окружном суду у Панчови, а касније је водио адвокатску праксу заједно са српским адвокатом. Јозеф Лап је сматрао да „школовани“ морају бити узори и учитељи свим осталима у селу у сваком погледу. [6] Током летњих распуста прегледана је сеоска библиотека, наручене су нове књиге, увежбане представе, организована културна дешавања, формирана народна ношња и увежбане народне игре. [7]
Нацистичка колаборација
уредиУ мају 1941 - након окупације Југославије од стране нацистичке Немачке, Јозефа Лапа је немачки командант именовао за привременог окружног администратора Панчева. 17. јуна 1941. постављен је за вицебануса Баната. [8] Као вицебанус/шеф администрације, Јозеф Лап је био одговоран за реорганизацију целокупне управе Баната, укључујући образовни систем, полицију, инфраструктуру и снабдевање немачких окупатора храном. У Банату је настао административни хаос, јер су многи српски административни чиновници који су тамо раније радили побегли када су Немци окупирали Банат. Јозеф Лап је на сопствену иницијативу слао препоруке о поступању жупанијама и независним градовима Баната и на тај начин донео у великој мери уједначен приступ овим административним питањима. [9] До августа 1944. ови задаци су се успешно извршавали уз помоћ способних административних службеника , који су потицали из више етничких група заступљених у Банату. [10] Окупацијом Баната од стране совјетских трупа и партизана, банатска власт је окончана. [11]
Лап је побегао у Немачку у октобру 1944, после ослобођења Војводине. Средином 1945. године, Јозефа Лапа су америчке окупационе снаге ухапсиле у Баварској и одвеле га у логор за интернирање цивила у Мосбургу, близу Минхена . У јуну 1946. побегао је из америчког притвора како би избегао изручење комунистичкој Југославији .
Послератна каријера
уредиОд 1946. до 1952. Јозеф Лап је радио на разним пословима у северној Немачкој. Од марта 1952. године био је службеник службе за тражење немачког Црвеног крста у Хамбургу. [12] У почетку је био одговоран за „тражење несталих цивилних затвореника у земљама југоисточне Европе“, а затим за „службу помоћи и саветовања за Немце у источној и југоисточној Европи“.
Од 1954. до 1974. Јозеф Лап је био председник Радничког савета у служби за тражење Немачког Црвеног крста у Хамбургу (ДРК Хамбург). Од 1956. до 1979. Јозеф Лап је био председник Удружења Дунавских Шваба у Хамбургу (Ландсманшафт дер Донаушвабен ин Хамбург). После радног времена, одржавао је консултације са сународницима, од којих су неки тек стигли у Немачку из земаља југоисточне Европе . [13]
Пензионисао се у јануару 1975. године, а преминуо је 18 година касније, 1993. године у Хамбургу.
Признања
уреди- Златна игла части Савезног удружења Дунабских Шваба
- Почасни председник Дунавског швапског удружења Хамбург-Шлезвиг-Холштајн [14]
Референце
уреди- ^ Hacker, Werner (1980). Auswanderungen aus Baden und dem Breisgau, Obere und mittlere rechtseitige Rheinlande im 18. Jahrhundert, archivarisch dokumentiert. Konrad Theiss Verlag, Stuttgart and Aalen. стр. 468. ISBN 3 806 2 0251 6.
- ^ Gemeinde Franzfeld, ур. (1893). Geschichte der Gemeinde Franzfeld (Reprint of original print изд.). Pancsova.
- ^ Gemeinde Franzfeld. Geschichte der Gemeinde Franzfeld, 1792-1892. стр. 3ff.
- ^ Zirlewagen, Marc (2014). Biographisches Lexikon der Vereine Deutscher Studenten. 1. Norderstedt: Books on Demand. ISBN 3-7357-2288-1. OCLC 889718599.
- ^ LEGITIMATZIJA SA OFITZIRE I WOJNE TSCHINOWINKE, RESERWNE, PENSIONICANE I U OCTAWTSI,KOMANDA PANTSEWATSKOG WOJNOG OKRYGA; Pow. Br. 4146 4. Jyno 1936 Y Pantsewy
- ^ „Zum Tode von Josef Lapp”. 16. 5. 1993. стр. 8, 9.
- ^ Geschichte einer donauschwäbischen Großgemeinde im Banat. Eigenverlag. 1982. стр. 191.
- ^ Bundesministerium für Vertrieben, Fluechtlinge und Kriegsgeschaedigte (1961). Das Schicksal der Deutschen in Jugoslawien, Band V. Duesseldorf: Oskar Leiner-Druck K.G. стр. 55 and following.
- ^ „Franzfelder Kulturelle Interessengemeinschaft e.V.”. мај 1993. стр. 367.
- ^ Zakić, Mirna (2017). Ethnic Germans and national socialism in Yugoslavia in World War II. Cambridge, United Kingdom. ISBN 978-1-107-17184-8. OCLC 969376241.
- ^ Wuescht, Johann (1969). Jugoslavien und das dritte Reich. Stuttgart: Seewald Verlag. стр. 265, 266.
- ^ Kind, Franz (25. 4. 1993). „Hervorragender Banater Schwabe”. Family news. стр. 10.
- ^ Kind, Franz (25. 4. 1993). „Hervorragender Banater Schwabe”. Family news. стр. 10.
- ^ Kind, Franz. „Hervorragender Banater Schwabe”. Family news. стр. 10.
Литература
уреди- Popov, Branislav (1992). Nemački zatvori i koncentracioni logori u Banatu 1941-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 86-7403-051-3.