Јосип Лешић

театролог, позоришни и филмски редитељ, универзитетски професор, књижевни критичар и академик

Јосип Лешић (Зрењанин, 29. март 1929Нови Сад, 25. мај 1993) био је театролог, позоришни и филмски редитељ, универзитетски професор, књижевни критичар и академик.

Јосип Лешић
Рођење(1929-03-29)29. март 1929.
Зрењанин, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Смрт25. мај 1993.(1993-05-25) (64 год.)
Нови Сад, СР Југославија
Пољетеатрологија
ИнституцијаФакултет драмских уметности
НаградеНаграда Бојан Ступица

БиографијаУреди

Рођен је у чиновничкој породици.[1]

У Сарајеву је завршио гимназију а у Београду је доплимораи позоришну и радио режију у Београду, у класи Јосипа Кулунџића. Докторирао је на Факултету драмских уметности са дисертацијом „Позоришни живот Сарајева за вријеме аустроугарске управе“.[1]

Радио је као редитељ у позориштима у: Цетињу, Крагујевцу (где је био и управник), Зрењанину, Мостару и Српском народном позоришту у Новом Саду, испрва као редитељ а касније као директо драме.[1]

Од 1963, када се дефинитивно преселио у Сарајево, до 1969. био је уметнички директор „Босна-филма“, од 1969. до 1973. директор Фестивала малих и експерименталних сцена Југославије – МЕС и од 1973. професор сарајевског Филозофског факултета, а предавао је и у Драмском студију при НП пре оснивања сарајевске позоришне академије.[1]

Он је сарађивао са низовм југословенских листова: „Зора“ (1946-1948), „Младост“ (1947-1948), „Побједа“ (1952), „Дневник“ (1960-1962), „Позориште“ (Тузла, 1963, 1965-1978), „Одјек“ (1963-1965, 1972, 1977), „Ослобођење“ (1964-1978), „Живот“ (1965), „Гласник архива и Друштва архивских радника БиХ“ (1966), „Сцена“ (1971), „Израз“ (1971, 1975- 1976), „Театрон“ (1974, 1976), „Прилози за проучавање историје Сарајева“ (1974), „Могућности“ (1975), „Библиотекарство“ (1975), „Документи“ (1976), „Лица“ (1976), „Трећи програм Радио-Сарајева“ (1976, 1978), „Годишњак Института за језик и књижевност“ (1978).[1]

Писао је оригинална драмска дела, сценарије и континурирано се бавио историјом позориште код Јужних Словена од почетака у средњем веку до савременог позоришта, са фокусом на развој позоришног живота на територији Босне и Херцеговине.[1]

Његова супруга била је сарајевска глумица Равијојла Јованчић Лешић.

Био је члан удружења театролга БиХ[1] и АНУБиХ.[2]

Преминуо је од срчаног удара у хотелу „Путник“.[1]

НаградеУреди

  • Награда града Мостара за режију Диренматове драме Посета старе даме[1]
  • ИП „Свјетлост“ за науку (1974)[1]
  • Двадесетседмојулска награда за књигу Позоришни живот Сарајева за вријеме аустроугарске управе (1974)[1]
  • Награда удружења драмских уметника Србије[1]
  • Награда Бојан Ступица
  • Стеријина награда за животно дело[2]

ТеатрографијаУреди

  • Мачак у чизмама, 16.12.1951, Београд, Позориште „Бошко Буха” Београд[3]
  • Драга Рут, 15.04.1952, Зрењанин, Народно позориште „Тоша Јовановић”[3]
  • Без трећег, 22.04.1952, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић'[3]
  • Сви моји синови, 11.05.1952, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић'[3]
  • Слуга двају господара,05.05.1953, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић'[3]
  • Човек који није постојао, 14.05.1953, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић'[3]
  • Човек који није постојао, 03.10.1953, Приштина, Народно позориште - Српска драма[3]
  • Човек који није постојао, 14.11.1953, Крагујевац, Књажевско-српски театар[3]
  • Човек који није постојао, 14.11.1953, Суботица, Народно позориште[3]
  • Човек који није постојао, 10.05.1954, Зајечар, Народно позориште Тимочке крајине - Центар за културу Зоран Радмиловић[3]
  • Слуга двају господара, 12.06.1954, Крагујевац, Књажевско-српски театар[3]
  • Распродаја савјести, 30.10.1954, Крагујевац, Књажевско-српски театар[3]
  • Лов на вештице, 24.03.1955, Крагујевац, Књажевско-српски театар[3]
  • Свет, 29.09.1955, Крагујевац, Књажевско-српски театар[3]
  • Циклони, 18.11.1955, Крагујевац, Књажевско-српски театар[3]
  • Обзирна блудница, 21.01.1956, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Седам година прижељкивања, 05.04.1956, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић'[3]
  • Обзирна блудница, 28.04.1956, Крагујевац, Књажевско-српски театар[3]
  • Богојављенска ноћ, 06.10.1956, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић'[3]
  • Породица Бло, 06.12.1956, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић'[3]
  • Ожиљак, 20.12.1956, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић'[3]
  • Пут око света, 07.01.1957, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић'[3]
  • Ујка Вања, 09.11.1957, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић'[3]
  • Дрвени тањир, 23.11.1957, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић'[3]
  • Сирото моје паметно дете, 11.10.1958, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић'[3]
  • Малограђани, 08.11.1958, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић'[3]
  • Дрвени тањир, 22.11.1958, Сомбор, Народно позориште[3]
  • Пукотина раја, 17.01.1959, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић'[3]
  • Лисица и грозд, 14.02.1959, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић'[3]
  • Балада о Тилу Ојленшпигелу, 02.10.1959, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић'[3]
  • Иза затворених врата, 14.05.1960, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић'[3]
  • Лисица и грозд, 19.06.1960, Сомбор, Народно позориште[3]
  • У логору, 01.10.1960, Сомбор, Народно позориште[3]
  • Постоји сутра, 02.10.1960, Сомбор, Народно позориште[3]
  • Ожиљак, 09.03.1961, Крагујевац, Књажевско-српски театар[3]
  • Смрт губернатора, 06.10.1962, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Осам жена, 11.12.1962, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Кристофор Колумбо, 28.02.1963, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Поп Ћира и поп Спира, 19.03.1965, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Поп Ћира и поп Спира, 08.10.1966, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Поп Ћира и поп Спира, 26.11.1970, Вршац, Народно позориште 'Стерија'[3]
  • Пут око света, 03.04.1983, Београд, Позориште на Теразијама[3]
  • Поп Ћира и поп Спира, 10.10.2003, Београд, Позориште на Теразијама[3]

ДелаУреди

Драмска дела
  • Човјек који није постојао, 1953.
  • Ожиљак, 1956.
  • Постоји сутра, 1960.
  • Шарлатан, 1964.
  • Поп Ћира и поп Спира, 1964, драматург
  • У ћелијама, 1967, драматург
  • Идиот, 1970, драматург
Сценаристика
  • Гласам за љубав, 1964.
  • Глинени голуб, са Ђ. Лебовићем, 1965.
  • Нека далека свјетлост, са Ђ. Лебовићем, 1967.
Романи
  • Алекса Шантић – роман о пјеснику (роман), Веселин Маслеша, Сарајево 1988.
  • Анђели милосрђа (роман), Веселин Маслеша, Сарајево 1991.
  • У трагању за несталим пјесником (роман), Веселин Маслеша, Сарајево 1991.
Поезија
  • Ријечи крвљу написане (поезија), Сарајево 1946.
Стручне књиге
  • Град опсједнут позориштем. Позоришни живот Мостара за вријеме аустроугарске управе, Свјетлост, Сарајево, 1969.
  • Позоришни живот Сарајева, Свјетлост, Сарајево, 1973.
  • Сарајевско позориште између два рата, I-II, Свјетлост, Сарајево, 1976.
  • Огледи из историје позоришта Босне и Херцеговине, Веселин Маслеша, Сарајево, 1976.
  • Нушићев смијех, Нолит, Београд, 1980.
  • “Сумњиво лице” Бранислава Нушића, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1982.
  • Слика и звук у драмама Мирослава Крлеже, Веселин Маслеша, Сарајево, 1982.
  • Историја позоришта Босне и Херцеговине, Свјетлост Сарајево, 1985.
  • Историја југословенске модерне режије, Стеријино позорје, Нови Сад, 1986.
  • Нушић и Босна, Позориште, Тузла, 1988.
  • Вријеме мелодраме (Драмска књижевност у Босни и Херцеговини за вријеме аустроугарске владавине), Свјетлост, Сарајево, 1989.
  • Бранислав Нушић – Живот и дјело, Стеријино позорје и Матица српска, Нови Сад, 1989.
  • Један вијек босанскохерцеговачке драме, Пословна заједница професионалних позоришта БиХ, Сарајево, 1990.
  • Драма и њене сјенке, Стеријино позорје и Пословна заједница професионалних позоришта БиХ, Нови Сад–Сарајево, 1991.
  • Драмска књижевност, I-II, Свјетлост и Институт за књижевност, Сарајево, 1991.
  • Стерија – драмски писац, Стеријино позорје и Прометеј, Нови Сад, 1998.

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „ЛЕШИЋ Јосип | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-13. 
  2. ^ а б Kaže, Vesna Kreho (2015-03-08). „Tako je radio i govorio Josip Lešić” (на језику: босански). Приступљено 2021-12-13. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-12-13.