Љубомир Крсмановић
Љубомир Р. Крсмановић (Брчко, 14. фебруар 1856 — Београд, 29. март 1914.) био је српски трговац и задужбинар.
| Љубомир Р. Крсмановић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. фебруар 1856. |
| Место рођења | Брчко, Османско царство, данас Босна и Херцеговина |
| Датум смрти | 29. март 1914. (58 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
| Народност | Србин |
| Религија | Православац |
| Професија | Трговац, задужбинар |
| Породица | |
| Супружник | Олга Крсмановић |
| Родитељи | Риста Крсмановић Петра Крсмановић |
Одрастање, образовање и рана каријера уреди
Основну школу учио је у Брчком и Славонском Броду. На Псалтиру 5. априла 1866. године у манастиру Папраћи записано је име Љубомира Крсмановића, ученика трећег разреда у Српској основној школи у Брчком, односно Српском народном училишту.[1]
По пресељењу породице у Београд, тамо је завршио гимназију. Трговачке науке учио је у Љубљани. По завршетку школовања почео је да ради у трговачкој фирми "Браћа Крсмановић" код својих стричева Николе и Јована.[2]
Каријера трговца уреди
Трговачки посао Крсмановића у Брчком је започео Љубомиров деда, Хаџи Димитрије-Мића Крсмановић, почетком XIX века, а наставио Љубомиров отац Риста и стричеви Никола и Јован. Због честих проблема са властима и одмазда Османлија, Крсмановићи су се преселили у Београд. Имали су велики утицај на формирање београдске чаршије и активно су учествовали у привредном и културном животу Београда. Као трговци држали су своје филијале у Брчком и Тузли.[1] Љубомир је из фирме је иступио 1895. и започео сопствени посао.[2]
Каријера рентијера уреди
Љубомир се поред трговине, бавио и рентијерством. Становао је у Београду у једноспратници са дућанима према Карађорђевој улици и магацинима на Савској обали.
_04.jpg)
Приликом оснивања Српске банке у Мостару помогао је стицању почетног капитала тако што је купио велики број акција.[2]
Задужбинарство уреди
1865. је саграђена велелепна кућа Крсмановића у Српској Вароши, највећа стамбено-пословна зграда у Брчком у то доба. 1899. Љубомир је поклонио ову кућу Српској православној црквено-школској општини у Брчком, на којој и данас стоји табла са ћириличним натписом „Задужбина Љубомира и Олге Крсмановић“.[1]
Љубомир је финансирао отварање школских фондова, библиотека, читаоница, певачких и гимнастичарских друштава у многим местима где су живели Срби. 1886. године финансирао је оснивање новина "Босанска вила" у Сарајеву.[3] Љубомир је српском културном друштву „Просвјета“ у Сарајеву и Тузли поклонио деонице и земљиште. Друштву "Просвјета" је поклонио 50 акција српске штедионице у износу од 12.900 круна.[3]
Био је велики помагач Васе Пелагића. У време Анексионе кризе 1908-1909. залагао се за националну акцију у БиХ и дао велике прилоге. Део имовине у износу од четири милиона динара наменио је војном министру за војне потребе.[2]
Био је члан и добротвор Српског географског друштва.[4] Значајно је материјално помагао Друштво за васпитање и заштиту деце и био му потпредседник од 1896. до 1912.[2]
Референце уреди
- ^ а б в iqcentar.com. „ЗАДУЖБИНА КРСМАНОВИЋА ИЛИ ПОКУШАЈ ПРЕКРАЈАЊА СВИЈЕСТИ”. www.eparhijazt.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-16.
- ^ а б в г д Вељковски, Ј. (2011). Српски биографски речник, Том 5, Кв-Мао. Нови Сад: Матица српска. стр. 367—368. ISBN 98-86-7946-085-1 Проверите вредност параметра
|isbn=: length (помоћ). - ^ а б „Педесетогодишњица Љубомира Р. Крсмановића”. Босанска Вила: 33—34. 15. фебруар 1906.
- ^ „Некролози”. Гласник Српског географског друштва. 3 и 4: 293. 1914.
Додатна литература уреди
- Љубомир Р. Крсмановић-српски добротвор, Споменак, 1904, бр. 12, 177-178
- Педесетогодишњица Друштва за васпитање и заштиту деце, Београд, 1930, 103-104
- Споменица педесотогодишњице Београдске трговачке омладине, 1880-1930, Београд 1931, 184
- Миливоје М. Костић, Успон Београда, Београд 1994.
