Никола Крсмановић
Никола Крсмановић (Тузла, 1813. - Београд, 5. фебруар 1906.) био је српски трговац и задужбинар.
| Никола Крсмановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1813. |
| Место рођења | Тузла, Османско царство, данас Босна и Херцеговина |
| Датум смрти | 5. фебруар 1906. (92/93 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
| Народност | Србин |
| Религија | Православац |
| Професија | Трговац, задужбинар |
| Породица | |
| Родитељи | Хаџи Димитије-Мића Крсмановић |
Почетак трговања уреди
Никола је у браку са Јелисаветом Хаџи-Мијатовић имао четири сина и четири кћери.[1]
1837. године, док је због трговачких веза боравио у Дубровнику, упознао је у Ристу Параноса и позвао га у Брчко код себе у службу.[2] Након удаје Николине ћерке Василије за Ристу Параноса, заједно са Николиним сином Димитријем, браћом Ристом и Јованом, развили су трговачко-извозничку радњу "Браћа Крсмановић и Паранос".[3]
Каријера уреди
Фирма "Браћа Крсмановић и Паранос" је 1858. из Тузле пресељена у Београд.[3] Никола Крсмановић имао је 1862. године две парцеле на београдској Малој пијаци. Обе се тада помињу у попису објеката на вакуфским имањима. Једна од њих била је на парцели од „13 фати“ и „4 стопе“, а друга на плацу од „4 фата“ и „3 стопе“.[4]
Када је узнапредовала пољопривредна производња у Србији, Крсмановићи су почели да откупљују и извозе пшеницу, шљиве и кожу. Били су први у Србији који су извозили пшеницу Савом, преко Сиска. Никола се противио улагању страног капитала у српску привреду. Тек по оснивању Београдског кредитног завода, са чисто српским оснивачким улогом, постао је велики акционар. Био је члан Главног одбора Српског друштва Црвеног крста од оснивања. Био је члан Управног одбора Народне банке Србије од 1894. као и члан Управног одбора хуманитарног друштва "Краљ Дечански" за глувонему децу.[1]
Референце уреди
- ^ а б Вељковски, Ј. (2011). Српски биографски речник, Том 5, Кв-Мао. Нови Сад: Матица српска. стр. 368. ISBN 98-86-7946-085-1 Проверите вредност параметра
|isbn=: length (помоћ). - ^ Click&Frame (2019-07-30). „ТРГОВАЧКА ПОРОДИЦА ПАРАНОС: Суве шљиве предодредиле живот | Радио Требиње”. Radio Trebinje (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-16.
- ^ а б Обрадовић, М. (2011). Попов, Чедомир, ур. Српски биографски речник. 5 (Кв-Мао). Нови Сад: Матица српска. стр. 364—365. ISBN 98-86-7946-085-1 Проверите вредност параметра
|isbn=: length (помоћ). - ^ Перуничић, Бранко (1970). Управа вароши Београда 1820 – 1912. Београд: Музеј града Београда.
Додатна литература уреди
- Србобран, 1906, бр. 22, 4
- Споменица педесотогодишњице Београдске трговачке омладине, 1880-1930, Београд 1931, 184
- Миливоје М. Костић, Успон Београда, Београд 1994. 48-56
- Споменица Друштва Црвеног крста 1876-1936, Београд 1936, 171-173
